Појмови попут Интернета и World Wide Weba све чешће улазе у наше животе. Вероватно сте и сами приметили да се већ и код нас свакога дана могу чути изрази попут "сур-фовао сам целу ноћ" или "ставила сам своју страницу на Web".
je велика рачунар 454w225e ска мрежа. Они који га бар повремено користе знају да се преко услуга које се нуде на њему, може пронаћи више информација од онога што би један човек могао прочитати за живота.
Интернет сервисе (Web, News, e-mail...) са
n
n
n
n То значи да је то највећа мрежа на свету која повезује милионе персоналних рачунар 454w225e а
n локалне (LAN) и
n глобалне (WAN) мреже у заједничку мрежу.
Рачунар 454w225e и и поједине мреже при том су у Интернет повезани на различите начине.
n
n С друге стране постоје везе којима се повезују рачунар 454w225e и које зовемо сервери, хостови или чворови.
n То су већином изузетно снажни рачунар 454w225e и способни за обраду огромних количина података, а управо преко њих се појединци спајају модемом на Интер-нет.
n
n Ти су рачунар 454w225e и повезани специјализованим рачунар 454w225e има које називамо рутерима (routeri).
одлучују којим ће их путем даље усмеравати.
n И Интернет је пакетски усмерена мрежа (packet oriented network) што значи да су сви подаци који путују кроз ову мрежу подељени у пакете.
n
n
n
n
n За њихово правилно путовање Интернетом те састављање на одредишту брине се TCP/IP протокол. (Transmission Control Protocol/internet protocols
n
n нема централног места из којег је управљана
n
n
n
n
n она ће на крају наћи свој пут до циља, а TCP/IP протокол ће се побринути да стигне у истом облику у којем је одаслана.
n Треба знати да Интернет није некакво огромно чвориште на које се прикључују сви рачунар 454w225e и већ се једна мрежа рачунар 454w225e а прикључује на другу, а
n TCP/IP протокол омогућава да та прикључена мрежа рачунар 454w225e а даље комуницира са свим рачунар 454w225e има прикљученим на Интернет.
n Корени Интернета сежу до 60-тих година овог века. У доба хладног рата покренут је пројекат којим је руководила DARPA (Defense Advanced Research Agency) под директним надзором Министарства одбране САД.
n
n размењивали информације
n
n На таквој мрежи рачунар 454w225e и комуницирају peer - to peer са свим осталим у мрежи
n (peer - to peer је нехијерархијски тип мреже у којој сви рачунар 454w225e и виде све остале)
n
n Такав тип инфраструктуре рачунар 454w225e ске мреже је при-мењен данас у глобалној светској мрежи - Интернету.
n DARPA Интернет је изишао из оквира и контроле Пентагона на пројекту почетком 80-тих година и раздвојио се на две мреже:
n ARPAnet и
n MILnet.
n ARPAnet је прва реализовала захтеве данашњег Интернета. То је прва WAN (wide-area-network) експериментална мрежа у Америци.
n У почетку је повезивала само четири рачунар 454w225e а, а већ 1972. године се око 50 универзитета и војних установа прикључило на ову мрежу.
n Основни протокол који се користио за комуникацију ове мреже звао се IP (Internet Protocol) стандард, који се развијао са растом мреже
n Почетком 1983. године главни протокол на ARPAnet-у био је модификовани и развијени TCP/IP,
n а 1986. година се узима као датум рођења Интернета када је престала да ради стара мрежа ARPAnet.
n Данас је Интернет рачунар 454w225e ска мрежа која је сачињена од разних врста рачунар 454w225e а и оперативних система.
n Проблем толике разноврсности је превазиђен употребом заједничког комуникационог протокола TCP/IP који омогућава процес "разумевања" свих система на Интернету.
n
n
n
n Број хост машина са директном везом на TCP/IP удвостручује се сваке године од 1988. Интернет се сели од своје оригиналне базе
n војних и научних истраживања
n у основне и средње школе
n као и у јавне библиотеке
n и комерцијални сектор.
n
n Појавом PC-ја, Интернет се шири геометријском про-гресијом јер се сваке године удвостручује број рачунар 454w225e а у мрежи.
n је тешко данас проценити број корисника Интернета због његовог изузетно динамичког раста.
n "давне" 1994. године само три милиона људи користило је Интернет (већина из САД).
n
n до 2004. године на глобалној светској мрежи биће милијарду корисника.
n Већ у овом тренутку процењује се да је World Wide Web прешао бројку од 800 милиона страница ("сајтова"). Колико ли их у овом тренутку тек настаје?
n
n Интернет је ретки пример истините, модерне и функционалне анар 454w225e хије.
n
n У основи, сваки чвор може "говорити" било којем другом чвору док год поступа по правилима TCP/IP-а који су стриктно технички, а не политички или социјални.
n
n
n не наплаћује услуге по удаљености и за разлику од многих комерцијалних рачунар 454w225e ских мрежа
n
n
n Интернетова анар 454w225e хија може изгледати чудна или чак неприродна.
n Слична је анар 454w225e хији енглеског језика. Нико не изнајмљује енглески језик и нико га не поседује.
n
n
n
n
n
n
n
n
Сви ти извори конфликата остају у спотицајућем балансу али ипак Интернет и даље остаје у анар 454w225e хичном стању.
n
n
n електронска пошта,
n
n
n
n И news групе и e-mail су широм доступне и не захтевају директан приступ Интернету док
n удаљено програмирање и трансфер података захтева управо то.
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n Према том моделу апликација је сачињена из два дела:
n
n
n
n
n E-mail - електронска пошта
n WWW - World Wide Web, приступ мултимедијалним документима Интернета
n FTP - File Transfer Protocol, приступ библиотекама фајлова са могућношћу преноса фајлова
n IRC - Internet Relay Chat, сервис који омогућава разговор два корисника у реалном времену
Telenet - сервис који омогућава приступ другим рачунар 454w225e има, базама података и слично.
MAIL (ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА)
n E-mail представља основни сервис Интернета. Иако се појавио много пре World Wide Web-а, e-mail представља и данас један од најпопуларнијих сервиса. Електронска пошта омогућава
n
n
n
n
n
n
n Када корисник изабере свог Internet Service Provider-а, потпише са њим уговор о коришћењу Интернета, одмах се дефинише Интернет адреса или електронска адреса корисника.
n
n адресе корисника и
n адресе Internet Service Providera.
Тако, на пример dperic
EUnet.yu други део адресе, док се знак @ користи за раздвајање та два појма.
Комплетна Интернет адреса гласила би dperic@EUnet.yu.
n
n Цена коришћења e-mail-а и са мултимедијалном подлогом је доста нижа од класичне поште.
n Електронска пошта је сервис Интернета која се данас углавном користи уз помоћ графичких бровсера - читача Web презентација, директно са самих Web презентација или помоћу специјализованих апликација за ову намену (Outlook Express програм Windows-а).
n Данас готово сви читачи Web презентација омогућавају слање и пријем електронске поште.
n Корисник пре коришћења e-mail-а мора прво подесити сопствени читач за примање и слање e-maila. Код Интернет Explorera ово подешавање се врши из менија Go/Mail или код Outlook Express из менија Tools/Accounts.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О WWW
n WWW - World Wide Web (или скраћено Web како га корисници још зову) представља један од најмлађих сервиса на Интернету који је базиран на хипертексту.
n WWW је нови информациони систем који се у последњих неколико година врло брзо проширио Интернетом.
n WWW je настао 1989. године када је Tima Berners-Lee предложио пројект који би олакшао пренос идеја и резултата истраживања. Неколико меc t aт развоја окружења према World Wide Webu.
n То окружење је добило име Mosaic и до недавно је представљао најпопуларнији програм за приступање WWW на већини модерних платформи.
n била прихваћена, међу физичарима у целом свету, да би и остатак света увидео могућности новог система.
n Данас се управо WWW све више користи и у комерцијалне сврхе за представљање фирми и њихових производа, као и за куповину путем мреже.
n Значајније године у развоју WWW су:
n 1990. године настаје први хипертекстуални прототип.
1993. године Marc Andereessen развија у NCSA (National Center for Supercomputing Applications) прво графичко окружење Mosaic.
n 1994. године Andereessen напушта NCSA и оснива Net-scape Communications компанију чији је циљ да развија клијенте, сервере и остале програме за WWW. Netscape Navigator, односно Netscape Communicator представљају један од најзначајнијих данашњих WWW претраживача.
n 1994. године оснива ce World Wide Web Consorcium, организацију која се брине о будућем развоју Weba и о стандардизацији протокола (https://www.w3.org/).
n Према проценама експерата из ове области у скоријој будућности WWW као најкомплетнији сервис потпуно ће истиснути FTP, Telenet, Gorper и остале сервисе који су ипак ограничени у свом домену услуга.
n Према актуелним подацима коришћење Web-а расте двоструко брже него што се укупно Интернет шири.
n World Wide Web мрежни навигациони сервис или синтеза других Интернет сервиса помаже у проналажењу ресурса на Интернету.
n
n Данас је WWW "мрежа људског знања" за разлику од Интернета као физичке мреже рачунар 454w225e а.
n WWW омогућава сваком кориснику Интернета да приступи било којем податку похрањеном на мрежи без познавања начина на који се ти подаци преносе и похрањују.
n Основни потенцијал Интернета је хипермедијални Web који омогућује и кориснику који се не бави професионално рачунар 454w225e има да на једноставан начин прибавља и објављује информације.
n WWW користи корисничко/серверски (клијент/сервер) модел јер омогућује како узимање тако и давање информација у мрежу.
n WWW клијент је програм који представља корисничко окружење према мрежи и који приказује документе узете са WWW сервера. Web клијенти чешће се нази-вају бровсерима, односно претраживачким програмима.
n
n Lynх као текстуални,
n Netscape Navigator (Communicator) и
n Microsoft Internet Eхplorer као графички.
n Од старијих се може споменути Mosaic.
n WWW претраживач мора бити у стању да прикаже различите типове хипермедијалних формата записа. За датотеке са графичким, звучним, видео записима које претраживач не може приказати, позивају се помоћни програми (helper application, eхternal viewer, plugin).
n Како World Wide Web користи стандардизирани протокол (HTTP) за преношење информација кроз Интернет и како се сви клијентски и серверски софтверски пакети придржавају тог протокола, сваки претраживачки програм ће радити са сваким Web сервером.
n На пример, неки администратори се могу одлучити за употребу серверског софтвера компаније Netscape, свеједно је који ће претраживачки програм за World Wide Web корисник употребити за приступање изложеним документима.
n Исто тако, претраживач Netscape Navigator може приступити хипермедијалним документима на било којем Web серверу било где у свету.
n Осим претраживања Weba, Netscape и Internet Explorer се могу користити и за
n слање и примање e-maila;
n за читање и слање порука на news групе;
n
WWW
HTTP (HyperText Transmission (Transfer) Protocol)
n WWW ради на рачунар 454w225e ским мрежама са Интернет про токолима (TPC/IP - Transmission Control Protocol / Internet Protocols) користећи HTTP (Hypertext Transfer Protocol) као скуп правила које користе WWW клијенти и сервери за међусобну комуникацију.
n
n Након што се веза успостави, клијент шаље захтев, а сервер му шаље одговор, притом користи http протокол.
n
n
n
n
n
n Тако се за сваки објект на HTML страници успоставља и ослобађа по једна HTML веза.
n Даљим истраживањем у овој области настоје се развити нове верзије HTTP протокола (HTTP Next Generation) које би могле пренети садржину целе странице одједном.
URL (Uniform Resource Locator)
n URL је стандардна адреса која се користи за проналажење странице Web сервера или другог уређаја на Интернету и представља опис локације одређеног ресурса на Webu.
n Три су основна дела URL адресе:
n protokol://ime.računara/direktorijum/resurs
n
n Име Интернет рачунар 454w225e а на којем се налази тражени сервис (опционо следи број порта) затим следи једна коса црта,
n Ресурс је обичан документ или датотека на рачунар 454w225e у (или нека друга врста ресурса).
https://www.cnn.com/world/italy.htm
n https:// Протокол (сервис Интернета - Web-а)
n www.cnn.com / Локација на Интернету. Ово је јединствено име сервера на Интернету. У Web претраживачу, у поље Address укуцати http www bmw com и вероватно ћете добити насловну страницу немачке фирме BMW.
n world/ Пут, то је каталог (директоријум) у којој је смештена страница. Ако је страница смештена у корени каталог (root folder) сервера, тада URL неће садржавати пут.
n italy.htm Назив странице (назив датотеке). Ако URL не садржи овај део, дакле, назив странице, онда Web пре-траживач тражи предзадњу (default) страницу, а то је обично страница коју именујемо са index.htm.
URL може бити апсолутан и релативан:
n Апсолутни URL је пуна адреса која садржи све, од ознаке протокола (https://) до bookmark-а ако га има.
n Пример апсолутне URL је https:/www.cnn.com/world/italy.htm
n Релативан URL је адреса којој недостају поједини делови.
n На пример
n ако недостаје протокол, Web претраживач подразумева исти протокол којег има и страница на којој је та URL написана
n ако недостаје локација на Интернету, Web претраживач узима локацију текуће странице.
HTML (HyperText Markup Language )
n HTML (HyperText Markup Language) је стандардни језик који се користи на WWW за креирање и препознавање хипермедијалних докумената преносивих између различити рачунар 454w225e ски платформи.
n Подскуп HTML-a је SGML (Standard Generalized Markup Language) језик за форматирање докумената који се састоји од скупа правила за описивање структуре и управљање садржинама дигиталних докумената.
n SGML, па и HTML оријентисани су на садржину, а не на изглед документа на систему на којем се креира због тога што нису познате способности система на којима ће се тај HTML документ прегледати, као што су на пример
n
n
Програми за рад са WWW - бровсери
Право задовољство сурфовања по Интернету омогућа-вају графички бровсер-и. Тренутно један од најквалитетни-јих производа за Windows платформу је Интернет Explorer
Претраживање WWW-а
n Основно питање које се намеће сваком кориснику Web-а и Интернета је како пронаћи неку информацију.
n
n креирања једноставних података,
n до аутоматизованих апликација које саме обилазе странице на Web серверима и убацују их у свој индекс.
n
n Први је коришћење search engines - алата за претраживање, тј. интерактивних Web страница у које се уписују кључне речи по којима се врши претраживање.
n Најважнији општи Web претраживачи
n https://www.google.com
n https://www.fast.com
n https://www.hotbot.com
n https://www.about.com
https://dmoz.org
https://www.northernlight.com
n https://www.yahoo.com
https://www.altavista.com
n https://www.lycos.co
n https://www.dogpile.com
n https://www.go2net.com
n https://www.ask.com
Други је начин претраживање по директоријумима или каталозима као што су W3 Catalog или Yahoo где се бира једна од понуђених категорија као што су уметност, образ овање, рачунар 454w225e и, политика, наука, забава и слично.
С обзиром на сталне промене и развој система за претраживање корисник мора проверити правила и могућности постављања упита које пружа конкретан систем. Навешћемо само нека правила и могућности код постављања упита:
n мер: "Internet training", "NASA Space shuttle").
n - AND, OR, NOT (пример: Internet AND training, fruit NOT apple).
n
n
+Internet+Education),
+pyhton - monty).
n (пример: comput*).
n - NEAR:
n кључна реч 1 NEAR кључна реч 2 (пример: Interner NEAR training).
n (пример: Jacob Niel sen, Internet).
количина тражених докумената,
|
