BAROK U FLANDRIJI

BAROK U FLANDRIJI

Barok veoma brzo postaje me unarodni stil. U Flandriji se razvija pod uticajem Spanije, Flandrija je bila pod Spanskom vlasću. Razvija se pod uticajem protivreformacije. U Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo.

Slikarstvo je centraliz 212g66c ovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa. On je osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno, slozena kompozicija, ogromne slike, religiozne teme).

Glavni poru ilac je katoli ka crkva

PIETER PAUL RUBENS 1640 g.)

Prvo je u io u Antwerpenu, te u Italiji od 1600 1608 g. tamo prou ava Tiziana, Tintoretija i ostale venecijance. Po povratku postaje dvorski slikar, slavan i trazen, ziveo je veoma raskosno.

Porudzbine je skicirao na malom formatu, pomo nici su ih pravili velikim,a on ih je posle samo dovrsavao i potpisivao.

Teme su mu: mitoloske, pejsazi, zanr-scene, portreti i crtezi. Sve je crtao uopsteno, ne posve uju i posebnu paznju ni jednom liku.

Radio je sirokim potezima kista koji ne definisu u potpunosti oblike i konturu. Ovim sirokim mrljama svetlosti i boje dinami no povezuje prostorne planove i oblike, prve sa najudaljenijim, u jedinstvene cekine, bilo po dijagonalama ili slozenim elipsama. Senka je tu samo da istakne svetlost, to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. Uz Velaskeza, Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savrsenstvo koje je i do danas nedostizno.

Njegovi pejsazi nisu dopuna slici, ve samostalna ostvarenja, a prirodu uzima veoma povrsno, jer ga zanima samo bolik.

Radio je kompozicije koje posmatra odozdo ponizavanje posmatra a.

Volumen kod Rubensa kipi od ja ine, forma je teska i masivna. Pokazuje naklonost ka zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. Radio je zenski akt. Nikada se ni jedan slikar do tada nije usudio da, ono sto ljudsko telo sini deformnim , iz gojaznosti, iz kajiseva slanine, iz obilja prekipelog mesa , crpi elemente lepote. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinami nije, najlepse i najgracioznije ritmove i pokrete.

Koristi paletu ruzi aste, oker i plave boje. Figure su uvek u punoj svetlosti. Dela:

Podizanje krsta 1610 g., slkia na drvetu, katedrala u Antwerpenu

Pauzija i Glikera (Pastoralna idila), 1613 g.

Skidanje sa krsta 1614, triptih, katedrala u Antwerpenu

Maria del Medici, francuska kraljica iskrcava se u Marselju 1623 g., slika na drvetu

Vrt ljubavi 1634 g., slika na platnu, Muzej Prado, Madrid

Pejsaz sa zamkom Steen, 1636 g., slika na drvetu, Narodna galerija London

Otmica Ganimedova 1638 g.

ANTONIE VAN DYCK 1641 g.)

Bio je Rubensov pomo nik, ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g.,a 1632 g. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. Uglavnom radi portrete.

Van Dyck je bio nezne prirode, pa su i njegove figure veoma tanane, graciozne i elegantne. On ulepsava figuru: smanjuje glavu, a stopala i ruke predstavlja tanano.

Radio je brzo. Svojim «aristokratskim portretima» obrazuje struju novijeg engleskog slikarstva realisti na otmenost i psiholo ka dubina. Dela:

Portret princa Thomasa Savojskog na konju, 1634 g., Galerija Sabauda, Torino

Portret Charlesa I u lovu, Louvre, Paris, prikaz vladara u neusiljenoj i lezernoj, ali sve anoj pozi. Konj je nervozan, kao i sve Dyckove zivotinje