BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka)
Od 1624 1642 g. je vladao Luj XIII (kardinal Riselje).
Od 1643 1661 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan).
Od 1660 1685g. je vladao Luj XIV, ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmo nija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti.
U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam Luj XIV je nametnuo svoj ukus, 2) postojanje tradicionalnog maniristi kog duha publika nije spremna za nove ideje, 3) nije bilo kontrareformacije. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. To je za njih Stil Luja XIV. Oni umetnost i knjizevnost toga doba zovu «klasi nim», kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. Naziv klasi an ima tri zna enja:
sinonim za «vrhunsko ostvarenje»
takmi enje forme i sadrzine Klasi ne antike i Visoke renesanse
svojstvo uravnotezenosti i uzdrzanosti
Vladao je ose aj za meru, pa se nisu mogli razviti prenaglaseni i kitnjasti barokni oblici. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. To je epoha Luja XIV, vreme uvene Versajske ugla enosti, reprezentativne umetnosti dvora. Taj klasi ni dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. Razlikuju se dva perioda:
Stil Luja XIII
Stil Luja XIV (Versajska umetnost, koja prestaje 1690g.)
Sto se likovnih umetnosti ti e, XVII vek u Francuskoj nije onoliko zna ajan, koliko u Spaniji, Italiji, Holandiji i Flandriji.
U slikarsrvu ovog perioda svuda se ose a italijanski uticaj u dva pravca:
Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen, Klod Loren)
Karava ovci (po ugledu na Karava a: Zorz de La Tur
GEORGES DE LA TOUR 1652 g.)
Karava ovski uticaj se ose a samo po koncepciji osvetlenja. La Tour se bavio efektima svetla, ali za razliku od Karava a, on u srediste slike stavlja izvor svetlosti vesta ki, koji je vidljiv (sve a, baklja i sl.). slika scene u no i i mraku, sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija.
On je realista, ali nije naturalista. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). Forma je geometrijski pro isćena, telo svodi na detalje lopte, kupe, valjka.
Slika verske teme, kao da se radi o temama iz svakodnevnog zivota, tako da bi se moglo pomisliti da radi zanr-scene. Kolorit je sveden, tj. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. Dela:
Magdalena Pokajnica 1644 g., ulje na platnu, Metropolitan museum, NY
Josif drvodelja, 1645 g., Luvr, Pariz
BRA A LE NAIN
Antonie, Louis, Mathieu jos kao mladi rade u Parizu. Radili su portrete, religiozne i mitoloske teme. Njihova dela se izdizu iznad zanr slike. Dok su holandske zanr-scene satiri ne i humoristi ne, Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu tezinu. Bili su i pod Karava ovskim uticajem. Dela:
Selja ka porodica, 1640 g., Luj Le Nain, Louvre, Pariz
Selja ki obed, 1642 g., Luj Le Nain, Luvr, Pariz,
NICOLAS POUSSIN 1665 g.)
Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasi ne umetnosti. Skoro itavo je vreme radio u Rimu, a bio je u enik i Venecijanske skole. Izme u 1630 1640 g. napusta barokni stil i prihvata strogo klasi ni. 1640 g. dolazi u Pariz, a 1642 g. odlazi u Rim i tamo ostaje.
Komponuje po horizontalama i vertikalama sto su odlike Renesanse i Klasicizma, a nema baroknih dijagonala. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici, a koristi jak kolorit. Ima ose aj za meru, jasno u i red. u njegovom delu je sve namerno i sra unato.
Teme su mu: mitoloske, biblijske scene i pejsazi koje spaja sa mitoloskim. Forme pejsaza su idealizovane, drve e je brizljivo postavljeno.
Cilj slikarstva po njegovom misljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela. Ona se moraju prikazati na logi an i sre en na in, ne onako kako bi se stvarno dogodilo, nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savrsena. U tu svrhu umetnik treba da tezi za opstim i tipi nim, treba da izbegne jeftina sredstva, kao sto su zive boje, i da naglasi oblik i kompoziciju.
Pre Pusena niko ne podvla i takvu bliskost slikarstva i knjizevnosti. Dela:
Cefalus i Aurora, 1630 godina, narodna galerija, London
Otmica Sabinjanki 1637 g., Metropolitan museum, NY
Pejzaz sa pogrebom Fokiona, 1648 g., Luvr, Pariz
CLAUDE LORRAINE 1882 g.)
Klod Loren je bio pejzazista. Radio je «idili ne» vidove pejzaza. Tako e, provodi skoro itav zivot u Rimu i sa puno ljubavi istrazuje predele Kampanje, okoline Rima. Prave i bezbrojene crteze na licu mesta koji sluze kao gra a za njegove slike, u kojima ne tezi za topografskom ta nosću, ve pruza poetsku sustinu predela ispunjenim oblicima antike.
Slike su doterane i udesene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Pejzazi imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor, magli asto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. Taj interes za svetlost, dovodi kasnije impresionizma. Svetlo izbija iz pozadine slike. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. Dela:
Pejzaz sa Apolonom i Merkurom, 1645, galerija Doria Pamphili, Rim
Pejzaz iz Kampanje, 1650, crtez tusem, British museum, London
Pastorala, 1650. g., bakrorez
VAJARSTVO
Do zvani nog stila u vajarstvu «Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi.
Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odba ena kao suvisno dinami na da bi sa uvala dostojanstvo kralja.
Konjani ke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju sirom Francuske bivaju srusene u vreme francuske revolucije, koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju uko eno. Barokna svojstva se isti u u plasti nom modelovanju, kraljev plast je nosen vetrom u pore enju sa njegovim anti kim prototipom.
FRANCOIS GIRARDON
Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Klasicista.
ANTONIE COYSEVOX
Lebrun ga je zaposlio u Versaju. Priblizio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. Realizam i utan anost lica. Dela:
Veliki reljef u stuko-malteru u Salonu rata u Versaju
PIERRE PUGET 1694 g.)
On je najve i i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. Kompozicija mu je uzdrzanija od Berninijeve. Radio je rafinirane reljefe. Dela:
Milo iz Krotone 1683 g., mermer, Luvr, Pariz
Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su u ili segrtovanjem, ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. U tu svrhu se osnivaju umetni ke akademije. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka, a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine.
|
