BAROK U ITALIJI
U italijanskom baroku tezi se naturalizmu i pateti nosti
Postoje dve velike skole:
Rimska (Karava o) realisti ni pristup
Bolonjska (Anibale Kara i) kolasi ni pristup
MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO 1610 g.)
1593 g. dolazi u Rim. Predstavnik je rimske skole. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. Njegov realizam je bru 555d34f talan i surov odgovara izraz naturalizam.
Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ruznoj. Zanima ga stvarnost tela, masa i zapremina.
Njegove knjige su svetovno-hrisćanske, netaknute teoloskim dogmama, a isto se obra aju i katolicima i protestantima. Teloske teme su prikazane u svetovnom ambijentu.
Radi u novom obliku svetlo-tamnog, snazni chiaroscuro = Stil Tenebrozo, tamno., mra no. To je tzv. stil podrumskog osvetljenja. Figure postavlja u jako zamra enu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pusta vesta ki mlaz svetlosti na glave li nosti, koje najbolje obra uje.
Daje utisak velike plasti nosti pomo u kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. Vesta ko svetlo daje njegovim slikama veliku dramati nost. Potpuno izbacuje pozadinu, pretvaraju i je u tamnu masu.
Figure gusto grupise, a komponuje po takonu dijagonaliteta, suprotno renesansi.
Karava izam je tamno slikarstvo, jakih kontrasta, dramati ne kopozicije i velikih emocija. Uticao je na mnoge umetnike sirom Evrope. Dela:
Pozivanje Sv. Mateje 1601 g., crkva S. Luigi dei Francesci, Rim
Raspe e Sv. Petra 1601 g., Cerasijeva kapelica, Santa Maria del Popolo, Rim
ANNIBALE CARRACCI 1609 g.)
Bio je vise reformator, nego revolucionar. Predstavnik je Bolonjske skole. U Bolonji sa jos dva lana svoje porodice 1580 g. stvara antimaniristi ki stil. 1595 g. dolazi u Rim. Spaja klasi ne i savremene osobine u slikarstvu. Na njega uti e Mikelan elo, kopozicijsko resenje, kao i Rafaelo i Venecijanci. U pore enju sa Karava ovim religioznim slikama, on nema savremenih odela, ni ose aj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Njegove slike su doterane:
Freska na tavanici palate Farnese 1601 g.Rim,
Beg u Egipat, 1604 g., Rim, pejsaz «civilizovan», likovi su manje vazni, delo koje najavljuje pejsaze Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina
GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI GUERCINO 1666 g.)
U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. Na njegovim freskama, na tavanicama, arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlosću i bojom Tiziana, pretvara itavu povrsinu u jedan bezgrani an prostor. Likovi prole u kao da ih nose stratosferski vetrovi. Dela:
Aurora 1623 g., detalj stropne freske Vila Ludovisi, Rim
VAJARSTVO
U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen, raznobojni mermer, bronza, a u obradi se esto mesaju glatke, krajnje polirane povrsine sa grublje obra enim povrsinama. Tako se obradom postizu i najzahtevniji efekti: tkanina, svila, vuna, sjaj u o ima i dr.
GIANLORENZO BERNINI 1680 g.)
Bio je najve i barokni vajar XVII veka. Kao kiparev sin bio je pod uticajem anti ke gr ke i rimske umetnosti, kao i talijanskih majstora XVI veka. Bio je vajar i arhitekta. Zahvalju i njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu.
Radio je u mermeru, ali mu je tehni ko ume e omogu ilo da modeluje kao u vosku. U mermer je uspevao da prenese, ne samo fizi ku grta u, materijalnost kose i puti, ve i dusevno stanje uhva eno u jednom trenutku. U njegovim skulpturama su obuhva eni svi barokni elementi vajarstva: dinami ne poze, iskrivljenost tela, izrazajno lice, kretanje, vrhunska obrada, snazan utisak. Dela:
David, 1623 g., mermerna statua, Galerija Borghese, Rim, aktivna povezanost sa prostorom
Apolon i Dafne 1625 g., mermerna statua
Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv. Petra u Rimu, 1624 1633 g., spoj arhutekture i skulpture
Zanos Sv. Tereze 1652 g., mermer
Presto Sv. Petra 1666 g., pozla ena bronza, mermer i gipsani malter, apsida crkve Sv. Petra, Rim
|
