EGEJSKA UMETNOST

EGEJSKA UMETNOST

«Egejska umetnost» nije samo geografski pojam, ve ozna ava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p.n.e. To su tesno povezane, ali ipak odvojene:

KRITSKA (MINOJSKA) umetnost

KIKLADSKA umetnost, 2600 1100 godine p.n.e.

HELADSKA (MIKENSKA) umetnost

Svaka od njih je podeljena u tri faze: najs 727f55h tariju, srednju i najmla u.

KIKLADSKA UMETNOST umetnost Kikladskih ostrva

Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 1100 godine p.n.e. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove, osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu zensku figuru u stoje em stavu, za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. Imale su pljosnat, klinast oblik tijela, stubast vrat, duga ak nos u obliku grebena. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa neznim oblinama obrisa. Kikladski vajari II milenijuma p.n.e. stvorili su prve zenske aktove u pravoj veli ini, za koje mi znamo i vise stotina godina su jedino oni to inili.

KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST

Minojska civilizacija je najbogatija, ali i najneobi nija u egejskom svijetu, a ono sto je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. Religiozni zivot minojskog Krita je tesko odrediti, a sedista ovog zivota bila su posve ena mesta, pe ine i gajevi, a glavno bozanstvo bilo je zenskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Minojski stanovnici nisu gradili hramove, te nisu ni imali ni velikih kultnih statua, a ak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. To su uglavnom vitke zenske figure, tranke u struku, frontalnog stava, otkrivenih grudi, u ritualnoj igri sa zmijama, sto je paradoks jer na Kritu nije prona en kult zmija. Ovi likovi bujaju od zivota zivost ritualnih igri. Figure su obojene. O i su velike, a suknj je kupasta. Gradili su raskosne palate sa oslikanim unutrasnjim zidovima.

U periodu 2000 1700 godine p.n.e. na Kritu je ra ena uvena grn arija po svom tehni kom savrsenstvu i dinami nom spiralnom ornamentu sa apstraktnom sarom. Kasnije slike su biljnog i zivotinjskog sveta: ribe, skoljke, hobotnice.

Od svih vidova umetnosti najzna ajnije je zidno slikarstvo. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju zivotinje ili ptice me u rastinjem ili morske zivotinje (omiljena tema minojskog slikarstva). Minojskom umetniku je vaznija elasti na lako a pokreta, nego injeni na ta nost ili dramatska snaga. Zastupljen je ritmi an talasast pokret, a oblici su liseni tezine, oni prosto «lebde». Tela su vitka. Dela:

Zmijska boginja, 1600 godine p.n.e., terakota

Kr ag sa siskom, kamares stil, 1800 godine p.n.e.

Vaza sa oktopodom, 1500 godine p.n.e.

Freska toreadora, 1500 godine p.n.e.

MIKENSKA UMETNOST

Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p.n.e. dali su samo nesto jednostavne grn arije i poneki komad bronzanog oruzja. Oko 1600 godine p.n.e. javljaju se duboke grobnice u vidu okna, a malo kasnije i koni ne kamene komore kosnice npr. Atrejeva riznica. U njima je na eno veoma mnogo predmeta za li nu upotrebu: posude za pi e, nakit, oruzje, maske i sl. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izra enih. Iako nisu na ene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna sema zidnih slika i plasti nih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije megaron.

U domenu mikenskog vajarstva na ena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta, ije se poreklo vezuje za mit o bozanskom detetu koje su odgajile nimfe, boginje ili ak zivotinje. Tu se javlja nezna igra pokreta i prisno ljudsko ose anje.

Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. Dela:

Riton u obliku ljavlje glave, 1550 godine p.n.e., zlato

Tri bozanstva 1400 godine p.n.e., slonova a