ETRURSKA UMETNOST

ETRURSKA UMETNOST

Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadrzalo do VIII veka p.n.e.. U tom veku Etrurci naseljavaju podru je danasnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g.p.n.e.). Po Herodotu oni su dosli iz Male Azije sto je i danas predmet i rasprava.

U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok. Tako e kopiraju Grke. Razvijali su se paraleleno sa Gr kom, od Grka preuzimaju alfabet, a prete e su Rima. 280 g.p.n.e. Toscanu osvajaju Rimljani, a u I v.p.n.e. prestaje administrativno da postoji Etrurska drzava. Njihova kultura je trpela Gr ke uticaje, ali je bila samostalna u tokovima umetnosti.

Faze Etrurske umetnosti

GEOMETRIJSKA FAZA, do VII v.p.n.e. (istovremeno sa Gr kom)

2. ORIJENTALNA FAZA, VII po etak VI v.p.n.e.
3. ARHAIKA, VI i V v.p.n.e. (mesanje sa Gr kom umetnosti)
4. PRODUZENA ARHAIKA, od V v.p.n.e. (arhajska dekadencija)

HELENIZAM

Etrurci su bili mnogobozci kao i Grci, ali im je religija mra na i misti na. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost.

Urna je sud od pe ene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni zivot. Oko 700 g.p.n.e. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu).

U periodu VI do kraja V v.p.n.e. etrurska umetnost je pokazala najvise zivotne snage. Grobnice postaju sve slozenije, pokojnici su predstavljeni u punoj veli ini u poluleze em stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik lezaja, kao da u estvuje u kakvom sve anom obredu, dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana.

Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi oveka u prirodan okvir, pun efekata, uz suprotnost u boji tela muske i zenske figure. Tokom V v.p.n.e. etrursko shvatanje zagrobnog zivota postaje kompleksnije, manje sklono veselju, pa smrt zna i rastanak, a ne produzetak zivota.

Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnosću, trodimenzionalnosću, snagom i naznakom da je telo u pokretu. Etrurci su posvetili veliki zna aj portretu u vidu glave bronzanih statua. Oni su bili majstori u obradi metala, imali su visok kvalitet liva kog rada i doterivanja po ev od VI v.p.n.e. rade bronzane statuete, ogledala i sl. za doma e trziste i izvoz. Dela:

Sarkofag iz Cerverterija, 520 g.p.n.e

Mladi i demon smrti (sud za pepeo), IV v.p.n.e.

Apolon iz Veja, 500 g.p.n.e., glina

Vu ica, 500 g.p.n.e., bronza, po legendi odhranila Romula i Rema

Portret de aka, bronza, III v.p.n.e.

Plesa ica i plesa , 520 g.p.n.e., detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama, energija i zivahnost plesa, dela su zdepasta i misi ava, stopala i noge i glava u profilu, trup iz anfasa

PORE ENJE: