MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525
U umetnosti posle visoke renesanse (1525 1600 g.) je poniklo nekoliko suparni kih stilova, dok se o manirizmu danas najvise raspravlja. Manirizam se najpre razvio u Italiji, pa zatim u Francuskoj i Saniji. Nova umetnost je izraz krize evropskog drustva izazvane reformacijom crkve i versko politi kim ratovima
Uznemirenost jednog sveta u previranju, u kom je vera bila zamenjena sumnjom, a sigurnost is ekivanjem, odrazila se u novoj 252j94c umetnosti kroz udesno,izobli eno, dvosmisleno, kroz dosetku i iluziju. Tanki izduzeni oblici, napregnut i uznemiravaju i ili pak hladan i bezli an izraz likova i perspektivne proizvoljnosti, glavne su odlike ovog stila. Slike su subjektivne, svetlost nema izvor i svojstva. Druga iji je odnos prema boji individualna koncepcija.
Maniera (ital.=stil). Manirizam predstavlja raskid sa klasi nom umetnosću, a njegovo prvobitno zna enje je usko i puno potcenjivanja, jer je ozna avalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi iji je samouvereni, «izvesta eni», usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelan ela. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik sireg pokreta koji je «unutrasnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantasti nu stavljao iznad prirode ili klasika.
ROSSO FIORENTINO
U Firenci je najekstremniji lan novog stila. Antiklasi ni, duboko uznemiruju i, udljivi vizionarski stil, ukazuje na unutrasnju zebnju. Dela:
Skidanje sa krsta, 1521 g., jedna od prvih maniristi kih slika
Bio je Rossov prijatelj. Pokazuje isto tako udne osobine. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. udesno ose ajni crtezi. Dela:
Maijin pohod Elizabeti, 1528 g., San Michel, Itali
Studija mlade devojke, 1526 g., crtez crvenom pisaljkom
ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA
Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio optere en subjektivnim ose anjima, ali je tako e bio udaljen i od stila visoke renesanse. Ovaj stil se posebno obra ao aristokratskim mecenama, kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju. Ubrzo zatim je postao me unarodni. Ovaj stil je dao sjajne potrete.
PARMIGIANINO 1540 g.)
Na njega je uticala ritmi na ljupkost Rafaelove umetnosti. Figure su visoke, izduzenih udova, vitke, kao posebna vrsta ljudi. Dela:
Autoportret, 1524 g., slika na drvetu
Madona dugog vrata, 1535 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza
AGNOLO BRONZINO
Bio je dvorski slikar Cosimo I Medi ija. Dela:
Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medi ijem, 1550 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza
MANIRIZAM U VENECIJI
Sjedinjavao je antiklasi nu i elegantnu fazu.
JACOPO ROBUSTI - TINTORETTO 1594 g.)
Venecijanski majstor dramati nog manirizma, te se njegovi portreti odlikuju velikom psiholoskom dubinom. Umetnik udesne energije i pronalaza kog duha. Zestokim kontrastima tamno-svetlo, izduzenim figurama, smelim perspektivnim skra enjima, koji iz prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. Grozni ava, nerealna svetlost. Dela:
Hristos pred Pilatom 1567, platno, Scuola di San Rocco, Venice
Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene 1577 g., platno, Scuola di San Rocco, Venice
Tajna ve era 1594, freska, crkva S. Giorgio Maggiore, Venice, negira sve vrednosti klasi ne komozicije
DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS EL GRECO 1614 g.)
Najve i maniristi ki slikar. 1567 g. dolazi sa Krita u Veneciju. Podu ava se Ticijanom i Tintoretom. 1570 g. ide u Rim, a 1576 g. u Madrid i u Spaniji ostaje do kraja zivota. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo, ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrasnje vizije, koja je tezila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Krajnje subjektivno koristi liniju, boju, svetlost. Dela:
Sahrana grofa Orgaza, 1586 g., platno, Santo Tome, Toledo, Spanija
Fray Felix Hortensio Paravicino, 1605 g., platno
PROTOBAROKNI STIL
Pojavio se oko 1520 g.
CORREGGIO 1534 g.)
Bio je fenomenalno obdaren slikar. Ziveo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca, Mikelan ela i Rafaela. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim ose ajem za boju i fakturu. Tek od 1600 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. Dela:
Uspenje Bogorodice, 1525 g., freska, kupola katedrale u Parmi, remek-delo iluzionisti ke perspektive, blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde
Jupiter i Jo, 1532g., slika na platnu, jednak je duhovni i telesni zanos
UMETNOST BRESCIE I VERONE
To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. Umetnici, izvestan broj, oslanjaju na Giorgionea i Tiziana, ali imaju mnogo ve e interesovanje za stvarnost sadasnjice realisti.
GIROLAMO SAVOLDO
Tezi da svete doga aje prikaze u okviru trosnih ku a i obi nog naroda, to je bila karakteristika i pozne gotike. Siroki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. Puno a, svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Dela.
Sv. Mateja, 1535 g.
PAOLO CALLARI VERONESE 1588 g.)
Najklasi niji umetnik svoga vremena. Bio je kolorista velike obdarenosti sa zivim prikazom detalja i oblika. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskosne pozorisne predstave. Posle Tintoreta je najzna ajniji slikar Venecije. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. Dela:
Hristos u Levijevoj ku i, 1573 g., Venecija
VAJARSTVO
Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. Mikelan elova divovska li nost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka.
Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje.
BENEVUTO CELLINI
Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. Bio je firentinski zlatar i vajar. Pustolov. Ose a se uticaj Parmigianina. Dela:
Slanik Fransoa I 1543 g., zlato i emajl, alegori no zna enje kompozicije
FRANCESCO PRIMATICCIO
Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:
Dekoracija u stuku, Fontainbleau 1545 g.
FRANCUSKA
U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka.
JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA) 1608 g.
Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogu nost sagledavanja sa svih stana, sto je do tad bilo mogu no samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:
Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca
|
