Treće učesće kosarkaske reprezentacije na Olimpijadi je usledilo posle neuspesne smene generacija 1967. godine na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju. Tamo smo osvojili deveto mesto, sto je ocenjeno kao totalni fijasko. Jer smo prethodno osvojili srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Moskvi 1965. i zlatnu na nezvaničnom Prvenstvu sveta u Čileu 1966. Da bi učestvovala na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine reprezentacija je morala da igra kvalifikacije na turniru u Sofiji od 25. maja-do 03. juna 1968.
Filter za olimpijski turnir bio je veoma gust. Pored Jugoslavije medju 14 učesnika bile su i reprezentacije Čehoslovačke, Poljske i Bugarske, ekipe koje su na prethodnom, Prvenstvu Evrope u Helsinkiju 1967.godine, zauzele drugo, treće i četvrto mesto. A samo dve prvoplasirane ekipe su sticale pravo da igraju na Olimpijadi u Meksiku.
Nasa reprezentacija je u odnosu na onu iz Tokija 1964. godine, izmenila lik. Umesto Nikolića, Đurića, Đerđe, Gordića, Kovačića i Petričevića, igrača koji su proslavili jugoslovensku kosarku početkom sesdesetih godina, pojavili su se mlađi, zeljni potpune afirmacije i d 20220l1121u okazivanja. Pre svih Ćosić, Solman i Čermak.
Zahvaljujući iskustvu Koraća, Rajkovića i Daneua, nacionalni plavi su u prva četiri susreta ostvarili četiri pobede protiv: Austrije (107:83), DR Nemačke (74:70), SR Nemačke (104:55) i Finske (75:72). Ono sto je karakterisalo igru u ovim utakmicama bio je slab procenat suta nase ekipe za koju se znalo da moze mnogo bolje. Već u narednom susretu sa domaćinima Bugarskom (70:62) jugoslovenska reprezentacija pokazala je pravo lice. Predvođeni kapitenom Daneuom (19 poena) i odličnim Solmanom i Čermakom plavi ni jednog trenutka nisu dozvolili Bugarima da povedu (izuzev 8:10 u sedmom minutu), dok je najveća razlika za nas iznosila 17 poena (55:38 u 24. minutu). Ova pobeda imala je dvostruki značaj jer su se rezultati iz grupa računali za zavrsni plasman. Pobedom protiv Grčke 85:66, Jugoslavija je zavrsila takmičenje u grupi sa svih sest pobeda. Selektor Zeravica je na ovoj utakmici odmarao Daneua i Čermaka, čuvajuci ih za sledeće, odlučujuće okrsaje, protiv Čehoslovačke i Poljske osvajača medalja sa EP u Helsinkiju.
U finalnoj grupi u kojoj se odlučivalo o dva mesta koja vode na Olimpijadu, bile su četiri reprezentacije (Jugoslavija, Bugarska, Poljska i Čehoslovačka). Rezultati iz kvalifikacija su se računali, pa kako smo već pobedili Bugarsku, trijumpf protiv Poljske je značio i plasman na Olimpijadu. U ovoj utakmici, koja je ocenjena kao najbolja igra nase reprezentacije na turniru, izvojevana je pobeda od 90:56.
Posle prvog poluvremena (39:36) koje je proteklo u ravnopravnoj igri, pocela je prava kanonada plavih asova. Matematički tačnim kombinacijama, snaznim skokovima pod oba kosa i uraganskim kontranapadima Jugoslavija je pokazala svoje najbolje lice. Petorka u sastavu Korać, Daneu, Čermak, Ćosić i Maroević pruzila je vrhunsko zadovoljstvo svim ljubiteljima kosarkaskog sporta. Korać je bio ponovo onaj stari, nama poznati strelac (34 poena). Čermak je bio sjajan u odbrani, potpuno onemogućivsi najboljeg strelca sa odstojanja Tramsa, koji u drugom poluvremenu nije postigao ni jedan poen. Ćosić je već tada pokazao da izrasta u najboljeg centra Evrope svih vremena. Kao podatak o prikazanoj igri plave jedanaestice, neka posluzi izjava jednog od najboljih sportskih novinara toga vremena, Francuza PJERA DESIJEA (Ekip) : » Ćosić je zaista briljantan. Dajte nam ga i Francuska će se ponovo naći u vrhu evropske kosarke. Blago vama kad imate takav talenat«. Kapiten Daneu raspolozen za igru tek u drugom poluvremenu, znalački je predvodio plavi brod u olimpijsku luku.
Poslednja utakmica na turniru protiv Čehoslovačke, donela je novu briljantnu pobedu Jugoslovena (86:52), kojoj su najveći doprinos dali Cvetković (24 poena) i Čosić (19 poena). Na ovoj utakmici nije igrao Daneu, a Radivoj Korać je igrao tek na kraju, zbog ovacija publike koja je trazila njegov ulazak. Sve dileme oko evropskih predstavnika na olimpijadi bile su razresene. Pored SSSR-a, Italije i Spanije, Stari kontinent predstavljaće jos Jugoslavija, Bugarska i Poljska. Superiornost nase ekipe na ovom kvalifikacionom turniru pokazuje i činjenica da su u najbolju petorku turnira, koji je po snazi bio ravan Evropskom prvenstvu, pored Francuza Stalensa i Finca Limoa usli Ćosić, Daneu i Čermak.
Posle dugotrajnih priprema i u izmenjenom sastavu u odnosu na kvalifikacije (umesto Pazmanja i Kapičića u Meksikio su otputovali Skansi i Raznatović), plavi su u Meksiko sitiju otpočeli lov na jedinu medalju koja im nedostaje - olimpijsku.
Predsednik KSJ i rukovodilac olimpijske ekipe dr Radomir Saper, na zrebu koji je odrzan dva dana pre početka turnira, bio je srećne ruke za nasu ekipu. U jednoj grupi nasli su se SAD, Portoriko, Italija, Spanija, Panama, Filipini, Senegal i Jugoslavija, dok su drugu grupu činile ekipe Brazila, SSSR-a, Meksika, Poljske, Bugarske, Juzne Koreje, Kube i Maroka.
U prvoj utakmici na Olipmijadi Jugoslavija je pobedila Panamu (96:85). Uz odlične partije Daneua (19poena) i Koraća (23 poena), treba istaći i dobru partiju temperamentnih protivnika, pre svih 172 santimentara visokog Peralta Devis, koji je sa postignutih 28 poena i bio proglasen za igrača utakmice.
Sledeće dve utakmice, protiv Portorika (93:72) i Senegala (84:65) nisu donele nista novo. Treba istaći sjajan procenat suta iz penala protiv Portorika od 92 % (33:36), kao i činjenicu da se nas najbolji strelac Radivoj Korać pored 10 poena postignutih sa linije slobodnih bacanja , nije upisao u listu strelaca iz igre. Na utakmici sa Senegalom najbolji pojedinac bio je Cvetković sa 27 postignutih poena.
Utakmica protiv ekipe SAD je odigrana na isti dan (16. oktobra) kao i četiri godine ranije u Tokiju. Donela je očekivani poraz (73:58). Pred 18.000 gledalaca, fenomenalni skakači Spenser Hejvud (Spencer Haywood) i Majkl Siliman (Michael Silliman) i, odlični strelac Dzo Dzo Vajt (Jo Jo White) (24 poena), bili su prejaki za nasu ekipu. Serijom od 23:8 u prvih deset minuta drugog poluvremena, Amerikanci su dosli do 59:36 i resili pitanje pobednika. Jugoslaviji je ostalo da u narednim susretima, sa Italijom i Spanijom, resi pitanje ko će se pored SAD plasirati u borbu za medalje.
Utakmica sa Italijom je bila prava sportska drama. Tokom celog susreta protivnici su se smenjivali u vođstvu, koje ni jednog trenutka nije bilo veće od pet poena. Nasa ekipa usla je u poslednja dva minuta bas sa tom razlikom 64:59, ali je do kraja postigla jos samo jedan kos (Daneu sa penala), dok su Italijani postigli sest poena (Gati 4 i Vitori 2) i obezbedili produzetak. U naknadnih pet minuta, za razliku od celog toka utakmice, kao da je na terenu postojao samo jedan tim. Zahvaljujući pre svih Ćosiću i Daneu koji su postigli zajedno 11 poena u nastavku, ostvarena je pobeda od 80:69 i uspeh koji je, predpostavljalo se, garantovano vodio u borbu za medalju. Ćosić, Korać i Daneu su na ovoj utakmici zajedno postigli 53 poena i doneli jugoslovenskoj naciji neopisivu radost.
Za razliku od susreta sa Italijom, meč sa Spancima su nasi kosarkasi odigrali u laganijem ritmu. Pobeda od 92:79 ni jednog trenutka nije bila pod znakom pitanja, jer smo tokom celog susreta imali vođstvo od petnaestak poena razlike. U utakmici u kojoj je igralo svih 12 nasih kosarkasa, najzapezeniji su bili Cvetković (23 poena) i Ćosić (15 poena), dok je Korać sa manjom minutazom u odnosu na prethodne susrete, postigao 14 poena. Kod protivnika treba istaći raspolozenog veterana Rodrigeza sa 22 postignuta poena.
U poslednjoj utakmici u grupi, prema novinskim izvestajima, prikazana je borba »mačke i misa». Selektor Zeravica hteo je nasim starijim igračima da obezbedi jedan dan vise odmora, pa u igru nisu ulazili Daneu, Korać i Rajković. Maroević (18 poena) i Plećas (19 poena) su predvodili nasu ekipu do ubedljivog trijumpfa (89:68) i plasmana u polufinale, gde nas je očekivao prvoplasirani tim iz druge grupe SSSR-aktuelni Evropski i Svetski prvak.
Zadovoljstvo već postignutim rezultatom nase ekipe, bilo je veliko. U odnosu na prethodne dve Olipijade već smo se pomerili za dva, ili tri stepenika, sto je bio veliki uspeh. Čak i mogućnost poraza u poslednjim susretima nije mnogo opterečivala nase kosarkase. Predsednik KSJ Radomir Saper pred polufinalni susret sa SSSR-om za jugoslovenski list »SPORT« izjavio je sledeće: »Kosarkasi SSSR-a i SAD predstavljaju ekstra klase. Nase sanse protiv ekipe Sovjetskog saveza svode se na odnos 1:99. To je realna prognoza, međutim nasi mladići su u stanju da pruze partiju od koje i najveći favoriti padaju na kolena. Samim ulaskom u finale postigli bi smo veliki uspeh. Eventualna pobeda protiv Brazila u borbi za bronzanu medalju donela bi nam plasman veći od očekivanog.«
Okrsaj sa Sovjetskim savezom predstavljao je neviđeni spektakl. Pred 22.000 navijača koji su listom navijali za plave ostvarena je istorijska pobeda i plasman u finale olimpijskih igara.
Odakle početi ? Za ovakve utakmice svaki detalj je vazan: i ona Daneuova presečena lopta;i Skansijevi kosevi u poslednjih pet minuta; i Ćosićeva neviđena borbenost, iako je igrao grčeći lice od jakih bolova.
Ključni događaj desio se nekoliko sekundi pre kraja. Kod rezultata 61:60 za nas fauliran je Cvetković
Pobeda je bila u njegovim rukama, a 22.000 hiljade bučnih navijača je zanemelo u tom trenutku. Kapiten Daneu prisao je Cveletu i uputio mu reči podrske: »Sutiraj i, ako promasis, pobedićemo«. Cvetkoviću ruka nije zadrhtala. Oba puta pogodila je cilj. Sa drugim pogotkom je nastalo neopisivo slavlje na terenu. Sovjeti su do kraja uspeli da ublaze poraz (63:62), dok je cela sala skandirala »Ju-go, Ju-go«.
Jugoslavija je vodila sa 16:9, 21:11, 28:25, 31:27 (poluvreme), 33:32,42:41. Tokom celog prvog poluvremena ekipa SSSR-a ni jednog trenutka nije bila u vođstvu. Ali onda su naisla i najveća iskusenja. Sovjeti predvođeni kapitenom Paulauskasom (12 poena) i Polivodom (9 poena) u drugom poluvremenu vodili su sa 33:36, 37:40, 46:47, 51:52, 55:57. Poslednjih tri minuta utakmice bili su samo za gledaoce sa jakim zivcima.Tada je Polivoda od 2 slobodna bacanja iskoristio samo jedno. Drama je počela. Sovjeti su vodili sa 51:55 i već su počeli da slave. Ali Skansi smanjuje na 53:55, zatim koristi oba slobodna bacanja i poravnava rezultat na 55:55 na dva minuta pre kraja. Posle koseva Belova i Ćosića rezultat je opet neresen 57:57. Polivoda ponovo dovodi SSSR u vođstvo, ali Ćosić uzvraća sa penala za 59:58, a posle promasaja Sovjeta, Skansi dovodi nas tim u vođstvo od 61:58. Zatim, posle faula koji je skrivio Ćosić, Polivoda smanjuje nase vođstvo na 61:60 i od tada sledi već opisano. Nasa pobeda okarakterisana je kao istorijska.
Kapiten Daneu bio je inspirator svih akcija naseg tima i majstor u taktiziranju. Čermak je blistao u prvom poluvremenu. Ćosić je pokazao svima kako se treba boriti. Korać je sa 12 pogodaka dao pun doprinos pobedi. Skansi izuzetno pokretljiv i efikasan. Rajković se odlično nosio sa sest protivničkih dvometrasa, a reči trenera Zeravice po zavrsetku susreta najbolje odslikavaju sliku nase igre:» Bio sam siguran da ćemo dobro igrati, ali ovo prevazilazi sva moja očekivanja. Momci su se divno borili, svi do jednog. Kada jedna ekipa ima tako veliko srce onda-tesko njenom protivniku«.
Prezadovoljni već ostvarenim, Jugosloveni su u finalni okrsaj sa SAD usli reseni da skupo prodaju svoju kozu. Do poluvremena drzali su se sjajno, sto pokazuje i rezultat 29:32 za protivnika. Međutim, kapiten Daneu, jedan od najzasluznijih za već ostvaren uspeh, napravio je nekoliko gresaka. Iskusni »vojskovođa» je početkom poluvremena izgubio tri-četiri lopte i plavi brod počeo je da tone. Stigao nas je i umor iz polufinala. Serijom od 0:17 za prvih osam minuta drugog dela Amerikanci su stvorili nedostiznu razliku 29:49. To je bio presudni momenat utakmice. Ostaje zal sto u finalu nismo ostvarili časniji rezultat ali u poređenju sa 42:104 iz Rima 1960. predstavlja vise nego kvalitetan pomak.
Nas tim je počeo utakmicu sa petorkom: Korać, Daneu, Rajković, Čermak, Skansi, ali je već u 5. minutu Cvetković zamenio Koraća, a Raznatović Čermaka. Zatim je u igru usao i Ćosić umesto Rajkovića. Bilo je to poluvreme vrlo sadrzajne igre sa dobrom taktikom i uspelim akcijama. A onda je naisao period krize. Devetnaestogodisnji 203 santimetra visoki, Spenser Hejvud je sasuo seriju od 12 poena u nas kos. Naizgled trapav i trom, na kraju se zaustavio na 21 poenu. Njemu uz rame je bio Vajt sa 14 poena, dok su se ostali igrači ravnomerno rasporedili sa postignutih 4-5 poena. I pored mnogo izubljenih lopti nas najbolji pojedinac bio je Daneu sa 19 postignutih poena, a njemu uz rame stajali su Čermak, Rajković i Ćosić.
Amerikanci su zasluzeno osvojili jos jedno, sedmo zlato, ne pretrpevsi ni jedan poraz od kada se takmiče na Olimpijadama, postigavsi 55. uzastopnu pobedu. U borbi za bronzanu medalju SSSR je glatko pobedio Brazil sa 70:53, a treba napomenuti da je ovaj susret pored Amerikanca Mihalika, sudio nas istaknuti internacionalac OBRAD BELOSEVIĆ
Analizirajući čitav kosarkaski turnir, stručnjaci su Jugoslavene okarakterisali kao junake olimpijskog turnira. Prvo su prosli kroz pakao vatre sa Italijom, da bi pobedom protiv SSSR-a u polufinalu ostvarili najveći uspeh u istoriji jugoslovenske kosarke. Za razliku od Jugoslovena, ekipa Italije je posle neuspeha sa Jugoslavijom dozivela pravi brodolom. Ispraćeni na Olimpijske igre sa zeljom da se bore za medalju »AZURI« su doziveli neočekivane poraze od Poljske i Spanije i takmičenje zavrsili na osmom mestu.
Domaćini Meksikanci, su ostvarili zapazen rezultat osvajanjem petog mesta, dok su Bugari u poređenju sa prethodnim Olimpijadama pali na najnize grane, osvojivsi deseto mesto.
»PLAVIMA« je na zagrebačkom i beogradskom aerodromu, prilikom povratka priređen veličanstven doček. Vise destina hiljada poklonika kosarkaske igre pohrlilo je na »Pleso« i »Surčin« da čestita »Srebrnim momcima« uspeh. Ovim trijumfom su kosarkasi Jugoslavije definitivno zauzeli sam vrh evropske i svetke kosarke, koji dugo godina neće ispustati iz ruku.
|
