Monitori

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Poslovna Informatika

PROFESOR:

STUDENT: Radakovic Jasna V/812/05

SADRZAJ

UVOD

ISTORIJAT

ANATOMIJA KATODNE CEVI

STANDARDI BEZBEDNOSTI

DISPLEJI SA TECNIM KRISTALIMA(LCD)

DSTN displej

TFT displej

DIGITALNI PANELI

PLAZMA DISPLEJI

TANKE KATODNE CEVI

ZAKLJUCAK

LITERATURA

UVOD

Monitori su neizostavni deo svakog kompjuterskog sistema. Predstavljaju vizuelnu vezu sa aplikacijama i vitalna su komponenta u ocenjivanju kompletnog kvaliteta i komfora celog kompjuterskog sistema.Kvalitet slike se iz generacije u generaciju poboljsava medjutim covek tezi da sliku dovede do perfekcije.

Mozda zato sto smo postavili nedostizne ideale. Mozda ćemo biti zadovoljni tek kada ekran zaista bude prozor u svet, kada se slika koju gledamo zaista neće razlikovati od realnosti.

ISTORIJAT

U savremenoj industriji koja se tako brzo razvija, donekle iznenadjuje činjenica da je tehno­lo­gi­­ja koja stoji iza monitora i televizije stara 100 godina. Katodnu cev, ili CRT (cathode-ray tube) pronasao je nemački naučnik Ferdinand Braun 1897. godine, ali je ona upotrebljena u pr­­vim televizorima tek kasnih 1940-ih godina. Mada su katodne cevi koje se danas nalaze u sa­vremenim monitorima pretrpele modifikacije da bi se poboljsao kvalitet slike, one se jos uvek zasnivaju na istim osnovnim principima.

Uprkos predvidjanjima njihovog bliskog kraja, izgleda da će se prevlast katodnih cevi jos du­go zadrzati na trzistu monitora za PC računare. Dok se konkurentske tehnologije, kao sto su dis­pleji sa tečnim kristalima (LCD - liquid cristal display) ili displeji sa gasnom plazmom i sa­­me ustanovljavaju u specijalizovanim oblastima, izgleda da ćemo prilično zaći u novi mi­le­ni­­jum pre nego sto ravni ekrani brojčano nadmase katodne cevi kod nasih stonih računara

Anatomija katodne cevi

U sustini, katodna cev je zapečaćena staklena flasa čudnog oblika, bez vazduha u svojoj unu­tras­njosti. Ona počinje sa grlićem i konusno se siri, sve dok ne oblikuje siroku osnovu. Osno­va je "ekran" monitora koji je sa unutrasnje strane pokriven matricom od vise hiljada sićusnih fos­fornih tačaka. Fosfori su hemikalije koje emituju svetlost kada su pobudjeni mlazom elek­tro­na: različiti fosfori emituju svetlost različitih boja. Svaka tačka se sastoji od tri čestice obo­je­nog fosfora: jedne crvene, jedne zelene i jedne plave. Ove grupe od po tri fosfora čine jedan piksel.

U katodnoj cevi na­lazi se elektronski top koji se sastoji od katode, izvora to­p­lote i elemenata za fo­ku­si­ra­nje. Monitori u boji imaju tri razdvojena elektronska to­pa, po jedan za svaku boju fos­fora. Kombinacije razli­či­tih intenziteta svetlosti koju od­aju crveni, zeleni i plavi fos­fori mogu da stvore iluziju mi­liona boja. To se zove adi­tiv­no mesanje boja i pred­stav­lja osnovu za sve displeje u boji sa katodnim cevima.

Slike se stvaraju kada elektroni iz elektronskog topa konvergiraju da bi udarili u njihove od­go­varajuće fosforne čestice (trojke) i koje onda zasvetle, u većoj ili manjoj meri. Elektronski top zrači elektrone kada je grejač dovoljno topao da oslobodi negativno naelektrisane elek­tro­ne iz katode, koji se zatim usredsredjuju u tanak mlaz pomoću elemenata za fokusiranje. Elektroni se usmeravaju ka česticama fosfora pomoću snazne, pozitivno naelektrisane anode, smestene blizu ekrana.

Fosfori u jednoj grupi su tako blizu jedan drugome da ljudsko oko zapaza njihovu kom­bi­na­ci­ju kao jedan obojeni piksel. Pre nego sto elektronski mlaz udari u fosfornu tačku, on prolazi kroz perforiranu ploču smestenu direktno ispred sloja fosfora, koja se zove "maska senke". Njena namena je da "maskira" elektronski mlaz, formirajući manji, vise zaokrugljeni vrh koji mo­ze čisto da udari u pojedinačni fosfor i da minimizuje "prelivanje", kod koga mlaz elek­tro­na os­vet­ljava vise od jedne tačke.

Mlaz se pomera po ekranu pomoću magnetskog polja stvorenog u okviru otklonskog sistema. On polazi od gornjeg levog ugla (kada se gleda spreda u monitor) i pali se i gasi kako se kreće po redu, ili "rasteru". Kada udare o prednji deo ekrana, eneregetski elektroni se sudaraju sa čes­ticama fos­fora, u vezi sa odgovarajućim pikselima slike koja će se stvoriti na ekranu. Ovi su­dari pre­tvaraju energiju u svetlost. Kada se zavrsi jedan prolaz, elektronski mlaz se pomera je­dan ras­ter nanize i proces počinje ponovo. To se ponavlja sve dok se ne iscrta ceo ekran, ka­da se mlaz ponovo vraća na vrh da bi opet otpočeo sa opisanim procesom.

Najvazniji aspekt monitora je da bi on trebalo da ima stabilan prikaz na izabranoj rezoluciji i pa­leti boja. Ekran koji treperi ili svetluca, posebno kad je veći deo slike beo, moze da pro­uz­ro­­kuje nadrazenost ili bol u očima, glavobolju i migrenu.

Tri glavne karakteristike monitora su:

maksimalna rezolucija koju će prikazati,

na kojoj je to brzini ozvezavanja

i da li je to u rezimu sa preplitanjem ili bez preplitanja.

Rezolucija i brzina osvezavanja

Rezolucija je broj piksela koji opisuje grafička kartica na radnoj povrsini, izrazena kao pro­iz­vod njihovog broja po horizontali i po vertikali. Standardna VGA rezolucija je 640 x 480 pik­se­la. Najčesće SVGA rezolucije su 800 x 600 i 1024 x 768 piksela.

Brzina osvezavanja, ili vertikalna frekvencija, meri se u Hercima (Hz) i predstavlja broj kad­ro­­va koji se prikazuje na ekranu u sekundi. Ako ih je suvise malo, oko će primetiti intervale vre­­mena izmedju njih i videće treperenje ekrana. Brzina osvezavanja, dovoljna da ekran ne bi tre­­perio, prihvaćena sirom sveta, iznosi 70 Hz i vise, mada standardi kao sto je VESA po­ve­ća­va­ju te frekvencije na 75 Hz ili 80 Hz.

Preplitanje

Monitor sa preplitanjem je onaj kod koga mlaz elektrona iscrtava svaku drugu liniju, recimo pr­vu, treću, petu i tako dalje, sve dok ne napuni ceo ekran, a zatim se vraća na vrh da bi po­pu­nio parne prazne prostore (recimo drugu liniju, četvrtu, sestu itd.). Monitor sa preplitanjem ko­ji nudi brzinu osvezavanja od 100 Hz, osvezava svaku datu liniju samo 50 puta u sekundi, sto daje očigledno treperenje. Kod monitora bez preplitanja (NI - non-interlaced), svaka linija se iscrtava pre vraćanja na vrh sledećeg kadra, sto rezultuje daleko mirnijim prikazom. Da bi se sigurno dobio stabilan prikaz, potreban je monitor bez preplitanja sa brzinom osvezavanja od 70 Hz ili visom.

Maske i rastojanje izmedju tačaka

Maksimalna rezolucija monitora ne zavisi samo od njegove najvise frekvencije skaniranja. Dru­gi činilac je korak izmedju tačaka, odnosno fizičko rastojanje izmedju susednih fosfornih ta­čaka iste boje na unutrasnjoj povrsini katodne cevi. Tipično, ono je izmedju 0,22 mm i 0,3 mm. Sto je taj broj manji, finije i bolje se razlazu detalji. Medjutim, pokusavanje da se dobije su­vise mnogo piksela na monitoru bez dovoljnog rastojanja izmedju tačaka prouzrokuje da veoma fini detalji, kao sto su na primer natpisi ispod ikona, deluju zamagljeno.

Dot pitch je diajgonalno rastojanje između dva fosfora iste boje (slika levo). Na primer, dijagonalno rastojanje između crvene tačke fosfora do prve crvene tačke pored. Izrazava se u milimetrima(mm).
Stripe pitch je rastojanje izmedju vertikalnih linija kod katodne cevi sa Aperture grill tehnologijom (slika desno). Izrazava se u milimetrima (mm) i predstavlja rastojanje između verikalnih linija  fosfora sa istom bojom.Sto je manje rastojanje linija ili tačaka (dot i stripe) slika će biti kvalitetnija. Slika je finija i ostrija.Ivice i linije na slici su pravilnije i jasno definisane.
Zbog očigledne razlike, linije i tačke se ne mogu upoređivati apsolutno. Kada upoređujemo dot pitch i aperture grill ili stripe pitch realno postoji razlika od nekih 7-8% na stetu tačaka. Tako na primer, a 0.25mm aperture grille pitch je otprilike jednak kao 0.27mm dot pitch.

Trio tačaka

Većina monitora za računare koristi okrugle čestice fosfora i ras­po­re­dju­je ih u trougaonoj formaciji. Ove grupe se zovu "trijade" (ili "troj­ke"), a ras­po­red je konstrukcija poznata kao trio tačaka. Maska je smes­tena di­rekt­no ispred sloja fosfora - svaka rupica odgovara jednom tri­ju tačaka - i po­maze da se maskiraju nepotrebni elektroni, čime se izbegava nji­ho­vo rasipanje i zamagljivanje konačne slike.

Maska u sredini ekrana se vise zagreva, zato sto je tu rastojanje iz­me­dju izvora elektrona i njihovog odredista manje od onog na ivicama. Da bi se sprečilo da se ona deformise - i da netačno preusmeri elek­tro­ne - proizvodjači je tipično konstruisu od Invar-a, legure sa veoma   malim koeficijentom si­re­nja na toploti.

Sve je to vrlo dobro, izuzev činjenice da maska koja sluzi za sprečavanje rasipanja elektrona za­uzima veliki deo povrsine ekrana. Tamo gde su delovi maske, nema fosfora da svetli, a ma­nje svetla znači tamniju sliku.

Sjaj slike je najvazniji za video punog pokreta i, pojavom multimedije, postaje sve vazniji tr­zis­ni činilac, tako da je uradjen veliki broj unapredjenja da bi se konstrukcije sa triom tačaka uči­nile svetlijim.

Resetka otvora

U 1960-im godinama, firma Sony je razvila alternativnu cevnu tehno­lo­giju poznatu kao Trinitron. Ona je kombinovala tri posebna elek­tron­ska topa u jednom uredjaju, sto Sony zove Pan Focus sistem. Umesto da grupisu tačke crvenog, zelenog i plavog forsfora u trijade, cevi Trinitron postavljaju svoje obojene fosfore u neprekidne verti­kal­ne trake.

Dakle, radije nego da koriste čvrstu perforiranu ploču, cevi Trinitron upotrebljavaju maske ko­je razdvajaju cele trake umesto svake tačke - sto Sony zove "resetka otvora". To zamenjuje mas­ku nizom traka od legure koji ide vertikalno preko unutrasnjosti cevi. Umesto da koriste uo­bičajene trojke fosfornih tačaka, cevi zasnovane na resetki otvora imaju fosforne linije bez horizontalnih prekida i tako se pouzdaju u tačnost elektronskog mlaza da definise gornju i do­nju ivicu piksela. Kako je na taj način manji deo povrsine ekrana zauzet maskom, a fosfor ne­pre­kinut vertikalno, vise fosfora svetli, sto rezultuje jasnijim prikazom.

Obzirom da su trake resetke otvora veoma uske, postoji mogućnost da bi one mogle da se po­me­raju, zbog sirenja ili vibracija. U pokusaju da se to eliminise, montirane su horizontalne zi­ce za prigusenje, da bi se povećala stabilnost. To smanjuje mogućnost razdesenosti resetke ot­vora, koja moze da prouzrokuje pojave vertikalnih prekida i zamagljenja. Losa strana re­se­nja je u tome sto zice za prigusenje preprečuju put elektronima ka fosforu i vide se pri paz­lji­vi­jem gledanju iz blizine. Sledeći nedostatak je mehanička nestabilnost. Lak udarac mo­nitora Trinitron sa strane moze da prouzrokuje kolebanje slike koje se zapaza u trenutku.

Maska sa prorezima

Koristeći prednosti oba prethodno opisana pristupa, firma NEC je raz­vi­la hibridni tip maske koji primenjuje konstrukciju maske sa pro­re­zi­ma, pozajmljenu iz tehnologije TV monitora razvijenih kasnih 1970-ih go­dina u firmama RCA i Thorn. Gotovo svi ne-Trinitron TV pri­jem­ni­ci koriste eliptično oblikovane fosfore, vertikalno grupisane i razdvo­je­ne pomoću maske sa prorezima.

Da bi se omogućilo da veća količina elektrona prodje kroz masku, stan­dardne okrugle perforacije su zamenjene sa vertikalno uredjenim pro­rezima. Konstrukcija trijada je takodje drugačija, pa su pravo­li­nij­ski fosfori uredjeni tako da omogućavaju najbolje iskorisćenje povećanog broja elektrona.

Konstrukcija maske sa prorezima je mehanički stabilna zbog ukrstanja horizontalnih sekcija maske, ali izlaze vise fosfora od konvencionalne konstrukcije trija tačaka. Rezultat nije tako sjajan kao resetka otvora, ali je mnogo stabilniji i svetliji nego onaj koji daje trio tačaka

Povećano rastojanje izmedju tačaka (EDP - Enhanced Dot Pitch)

EDP je najnovija tehnologija maskiranja koju je krajem 1997. godine razvila i izbacila na trziste firma Hitachi, najveći konstruktor i proiz­vo­djač katodnih cevi na svetu. Tu je preduzet nesto drugačiji pristup ko­ji se vise usredsredjuje na implementaciju fosfora nego na masku ili resetku otvora.

Kod tipične katodne cevi sa maskom, trijade fosfora su poredjane ma­nje vise ravnostrano, čineći tako trougaone grupe ravnomerno ras­po­re­dje­ne preko unutrasnje povrsine cevi. Firma Hitachi je smanjila ras­to­ja­nje izmedju fosfornih tačaka po horizontali, stvorivsi trijadu tačaka ko­ja je sličnija jednakokrakom trouglu. Da bi se izbeglo ostavljanje razmaka izmedju trijada, ko­ji bi umanjio prednosti ovakvog rasporeda, same tačke su izduzene, tako da su vise ovalne ne­go okrugle. Glavna prednost konstrukcije EDP se najvise zapaza u predstavljanju finih vertikalnih linija. Kod konvencionalnih katodnih cevi, linija koja ide od vrha ekrana do njegovog dna biće u izvesnoj meri u "cik-cak" obliku od jedne trijade tačaka do druge ispod nje, i tako dalje. Dovodjenje susednih horizontalnih tačaka blize jedne drugoj smanjuje se ovaj efekat i utiče na jasnoću svih slika.

Ravne četvrtaste cevi

Ravne četvrtaste cevi (FST) poboljsavaju ranije konstrukcije, jer imaju povrsinu ekrana sa ve­o­ma blagom zakrivljenosću. One takodje imaju veću povrsinu za prikaz, blizu ukupnoj ve­li­či­ni cevi i sa gotovo četvrtastim uglovima.

Cevi FST zahtevaju posebnu leguru, Invar, za izradu maske. Ravan ekran znači da je najkraći put mlaza u sredistu ekrana. To je tačka u kojoj energija mlaza tezi da se koncentrise i zato se mas­­ka tu vise zagreva nego u uglovima i na ivicama displeja. Neravnomerno zagrevanje mas­ke moze da prouzrokuje njeno sirenje, a zatim krivljenje i uplitanje. Bilo kakvo izobličenje mas­ke znači da njeni otvori neće vise odgovarati trijadama tačaka na ekranu i da će se kvalitet sli­ke smanjiti. Legura Invar se koristi na najboljim monitorima, jer ima mali koeficijent sirenja.

Komande

Ne tako davno, naprednije ko­man­de nalazile su se samo na vr­hunskim monitorima. Sada se čak i modeli za siroko tr­zis­te mogu pohvaliti obiljem komandi za korekciju slike. To je zato sto slika koju na mo­­nitor prosledjuje grafička kar­­tica moze biti podlozna raz­­ličitim izobličenjima. Slika po­­nekad moze biti suvise da­le­ko od jedne strane, ili se po­jav­ljuje suvise visoko na ekra­nu, treba da se napravi čirom ili visom. Ova podesavanja mo­­gu da se učine upotrebom ko­­mandi za horizontalno ili ver­tikalno odredjivanje veliči­ne i polozaja. Najčesća od "ge­o­metrijskih komandi" je "iz­bočenost/jastučić" (barrel/pincushion, vidi sliku), koja ispravlja sliku od udubljivanja ka sre­distu, ili iskrivljenja ka spoljasnosti na ivicama. Popravka trapeziodnosti moze da ispravi nag­nute stranice. Popravka paralelograma sprečava sliku da se nagne na jednu stranu, dok ne­ki modeli čak dozvoljavaju da se rotira cela slika.

Multimedijski monitori

Uredjaji za zvuk su postali uobičajeni na mnogim PC računarima, sto zahteva zvučnike, moz­da i mikrofon. "Multimedijski monitor" izbegava mnogo posebnih kutija i kablova, ugrad­njom jedne vrste zvučnika, mikrofona, a u nekim slučajevima i kamera za video konferencije. Na zadnjoj strani tih monitora su priključci za zvučnu karticu.

Nedostaci katodnih cevi

Katodna cev ima i sledeće očigledne nedostatke:

trosi mnogo električne energije;

greske u konvergenciji i promene boje po ekranu;

njena nezgrapna visokonaponska kola i jaka magnetna polja stvaraju stetno elektro­magnetsko zračenje;

ona je, prosto, suvise velika.

Standardi bezbednosti

Kasnih 1980-ih godina, briga nad mogućim zdravstvenim pitanjima u vezi sa upotrebom mo­ni­tora, navela je Swedac, Svedsku ustanovu za ispitivanje, da izradi preporuke koje se tiču er­go­nomije monitora i njihovog zračenja. Standard koji je dobijen kao rezultat nazvan je MPR1. On je bio poboljsan 1990. godine, kao medjunarodno usvojen standard MPR2 koji je oba­ve­zi­vao na smanjenje elektrostatičkog zračenja pomoću provodnog sloja na ekranu monitora.

Svedska konfederacija profesionalnih sluzbenika predstavila je 1992. godine novi standard, naz­van TCO. Nivoi zračenja u TCO92 bili su zasnovani na onome sto su proizvodjači mo­ni­to­ra smatrali mogućim, a ne na bilo kakvom nivou bezbednosti, dok je MPR2 bio zasnovan na ono­me sto bi oni mogli da postignu bez značajnijeg povećanja troskova

Pored Svedske, glavni podsticaj za standarde bezbednosti je dosao iz Sjedinjenih Američkih Dr­zava. U 1993. godini VESA je uvela svoj standard DPMS, ili Signalizaciju za upravljanje na­pajanjem displeja (Dis­play Power Management Signalling). Grafička kartica saglasna sa DPMS standardom omo­gu­ća­va da monitor bude u četiri moguća stanja: uključen, u pri­prav­nos­ti, suspendovan ili isklju­čen, u periodima koje definise korisnik. Suspendovan rezim mora da vuče manje od 8 W, tako da će katodna cev, njen grejač i elektronski top verovatno biti is­ključeni. Pripravnost sma­nju­je potrosnju električne energije do ispod 25 W, sa grejačem ka­tod­ne cevi obično os­tav­lje­nim uključenim radi brzeg ozivljavanja sistema.

TCO standardi

Standardi TCO takodje zahtevaju da su ekrani prevučeni provodnim slojevima da bi se sma­nji­lo statičko naelektrisanje na monitoru. Mada se tvrdi da je statički elektricitet stvoren na pred­njoj povrsini katodne cevi činilac u većem broju rizika po zdravlje, to jos nije zvanično pot­vrdjeno.

TCO99 je poslednja iteracija standarda. TCO99 ne menja nivoe zračenja u odnosu na pret­hod­ne verzije, ali menja procedure za ispitivanja u vezi izvesnih praznina. Novo odobrenje se uglav­nom usredsredjuje na poboljsanje zahteva za vizuelnu ergonomiju. Poboljsanja u vizu­el­noj ergonomiji uključuju ravnomerniji osvetljaj i bolji kontrast. Postoji takodje i novi zahtev da podesenost temperature boje ekrana, kada je prisutna, bude tačna.

Da bi se smanjila zamorenost oka koja je posledica treperenja slike, povećana je minimalna zah­tevana brzina osvezavanja na 85 Hz za displeje manje od 20 inča, sa preporučenih 100 Hz, a 75 Hz za one od 20 inča i vise

Jos veća paznja posvećena je ustedi električne energije i uticaju okoline, pri čemu monitori ko­ji imaju sertifikat TCO99 stede do 50 % vise energije od displeja po standardu TCO95..

Prikaz uporednih specifikacija 17''-nih CRT monitora:

Displeji sa tečnim kristalima (LCD)

Tečne kristale je krajem 19. veka prvi pronasao austrijski botaničar Friedrich Reinitzer, a sam ter­min  "tečni kristal" smislio je malo kasnije nemački fizičar Otto Lehmann.

Tečni krstali su gotovo providne supstance, koji imaju osobine i čvrste i tečne materije. Svetlo ko­­je prolazi kroz tečne kristale prati poredak molekula od kojih se oni sastoje - sto je osobina čvr­s­te materije. 1960-ih godina otkriveno je da naelektrisavanje tečnih kristala menja njihov mo­lekularni poredak i samim tim i način kako svetlo prolazi kroz njih - sto je osobina teč­nosti.

Od njihove pojave kao medijuma za displeje 1971. godine, tečni kristali su usli u različite ob­las­ti koje obuhvataju minijaturnu televiziju, digitalne fotoaparate, video kamere i monitore, a da­nas mnogi veruju da je LCD tehnologija koja će najverovatnije zameniti monitor sa ka­tod­nom cevi.Ona se pojavila pre tehnologija ravnih ek­ra­na i ima neosvojiv polozaj u oblasti prenosnih i ručnih PC računara, gde je na raspolaganju u dva oblika:

jevtiniji DSTN (dual-scan twisted nematic - obrnuti nematik sa dvostrukim skaniranjem) i

tranzistor sa tankim filmom TFT (thin film transistor) za sliku visokog kvalieta.

Principi

Displej radi tako sto propusta promenljive količine belog pozadinskog svetla stalnog intenziteta kroz aktivni filtar. Crveni, zeleni i plavi elementi pikse­la dobijaju se jednostavnim filtriranjem belog svetla.

Većina tečnih kristala su organska jedinjenja koja se sastoje od dugačkih molekula u vidu sip­ke ko­ji se, u svom prirodnom stanju, rasporedjuju tako da su im poduzne ose priblizno para­lel­ne.

U svom prirodnom stanju, LCD molekuli su rasporedjeni na slo­bo­dan način, sa paralelnim poduznim osama. Medjutim, kada do­dju u dodir sa povrsinom izbrazdanom u stalnom pravcu, oni se po­re­djaju paralelno duz tih brazda

Prvi princip jednog LCD displeja sastoji se u postavljanju tečnog kris­tala u "sendvič" izmedju dve fino izbrazdane povrsine, gde su braz­de na jed­noj povrsini normalne (pod uglom od 90 stepeni) u od­nosu na braz­de na drugoj povrsini. Ako su molekuli na jednoj po­vrsini poredjani u pravcu sever-jug, a molekuli na drugoj u prav­cu istok-zapad, onda su oni izmedju prisiljeni da budu u sta­nju obrtanja od 90 stepeni.

Svetlost prati poredak molekula i zato se obrne za 90 stepeni dok pro­lazi kroz tečni kristal. Medjutim, na osnovu otkrića u RCA America, kada se tečni kristal stavi pod napon, molekuli se sami po­redjaju vertikalno, dozvoljavajući svetlu da prodje bez obrtanja.

Drugi princip jednog LCD displeja oslanja se na osobine polarizujućih filtara i same svetlosti. Talasi prirodne svetlosti su orijentisani pod slučajnim uglovima. Polarizujući filtar je jed­nos­tav­no skup neverovatno finih paralelnih linija. Ove linije dejstvuju kao mreza, zaustavljajući sve svetlosne talase sem onih koji su (slučajno) orijentisani pralelno tim linijama. Drugi po­la­ri­zujući filtar čije su linije rasporedjene normalno (pod uglom od 90 stepeni) u odnosu na li­ni­je prvog filtra bi zato potpuno zaustavio tu već polarizovanu svetlost. Svelost bi prosla kroz dru­gi polarizator ako bi njegove linije bile tačno paralelne sa prvim, ili ako bi sama svetlost bi­la obrnuta tako da odgovara drugom polarizatoru.

Tipičan obrnuti nematički (TN - twisted nematic) teč­ni kristal sastoji se od dva polarizujuća filtra sa me­djusobno normalno rasporedjenim linijama (pod ug­lom od 90 stepeni) koji bi, kao sto je opisano, za­ustavili svu svetlost koja bi pokusala da prodje kroz njih. Ali, izmedju ovih polarizatora se nalaze obr­nuti tečni kristali. Zato se svetlost polarizuje po­moću prvog filtra, obrće za 90 stepeni pomoću tečnih kristala i najzad potpuno prolazi kroz drugi po­larizujući filtar. Medjutim, kada se priključi elek­trični napon na tečne kristale, molekuli se pre­stroje vertikalno, dozvoljavajući svetlosti da pordje kroz njih bez obrtanja, ali se ona zaustavlja na drugom filtru. Posledica toga je da ako nema napona - svetlost prolazi, a ako se napon uključi - nema svetlosti na drugom kraju.

Kristali u LCD displeju mogli bi biti alternativno rasporedjeni, tako da svetlost prolazi kada ima napona, a ne prolazi kada ga nema. Medjutim, kako su ekrani sa grafičkom spregom sko­ro uvek uključeni, stedi se električna energija ako se kristali rasporede tako da kada nema na­po­na - prolazi svetlost.

Pravila

Displeji sa tečnim kristalima slede različit skup pravila od displeja sa katodnim cevima, nu­de­ći prednosti u pogledu veličine, potrosnje električne energije i treperenja, kao i "besprekornu" ge­ometriju. Mane su im mnogo veća cena, losiji vidni ugao i manje tačna performansa u po­gle­du boja.

Dok su katodne cevi u stanju da prikazuju niz re­zo­lu­ci­ja i da ih skaliraju tako da odgovaraju ekranu, LCD pa­nel ima fiksiran broj ćelija sa tečnim kristalima i mo­ze da prikaze samo jednu rezoluciju na punoj ve­li­či­ni ekrana, koristeći jednu ćeliju po pikselu. Manje re­zolucije mogu da se prikazu koristeći samo deo ek­ra­na. Na primer, panel od 1024 x 768 piksela moze da pri­kazuje rezoluciju od 640 x 480 koristeći samo 66% povrsine ekrana. Većina displeja sa tečnim kristalima mo­gu da ponovo skaliraju slike nize rezolucije tako da popune ekran. Medjutim, to bolje us­pe­va sa slikama sa kontinualnim tonom, kao sto su fo­to­grafije, nego sa tekstom i slikama sa fi­nim detaljima, gde rezultat moze biti u vidu losih po­ja­va nazubljenosti kod kosih linija i slič­no. Najbolji rezultati postizu se kod onih LCD dis­ple­ja koji uzimaju u obzir ceo ekran kada vr­se skaliranje slike, uklanjajući tako pojave nazub­lje­nos­ti. To ipak ne mogu da rade svi dis­ple­ji sa tečnim kristalima.

Za razliku od monitora sa katodnim cevima, dijagonalna mera displeja sa tečnim kristalima je is­ta kao i njegova povrsina za gledanje, tako da nema tradicionalnog gubitka od oko jednog in­­ča iz prednje ploče monitora.

Katodna cev ima tri elektronska topa čiji mlazevi moraju da konvergiraju bez greske, da bi stvo­rili ostru sliku. Kod panela sa tečnim kristalima nema problema konvergencije, jer se sva­ka ćelija uključuje i isključuje pojedinačno. To je razlog zasto tekst na monitoru sa tečnim kris­talima izgleda tako jasan. Nema briga oko brzina osvezavanja i treperenja kod panela sa teč­nim kristalima - LCD ćelije su ili uključene ili isključene, pa slike mogu da se prikazuju sa ma­lim brzinama osvezavanja, izmedju 40 i 60 Hz, a da nemaju veće treperenje od onih koje ima­ju brzinu osvezavanja od 75 Hz.

Paneli su osvetljeni pomoću fluorescentnih cevi koje su provučene kroz zadnji deo ure­dja­ja; ponekad, displej će davati svetlije linije u jednim delovima ekrana nego u drugim. Tako­dje, moguće je videti prekide ili pojavu parazitnih slika na ekranu, gde posebno svetla ili tam­na slika moze da utiče na susedne delove ekrana.

Problemi ugla gledanja se javljaju na displejima sa tečnim kristalima zato sto je ta tehnologija trans­misivni sistem koji radi pomoću modulacije svetlosti koja prolazi kroz displej, dok su ka­tod­ne cevi, naprotiv, emisivne. Kod emisivnih displeja, postoji materijal koji emituje svetlost na prednji deo displeja, sto se lako vidi pod sirokim uglovima. Kod displeja sa tečnim kris­ta­li­ma, dok prolazi kroz zeljeni piksel, koso emitovana svetlost prolazi kroz susedne piksele, sto pro­uzrokuje izobličenje boje.

Većina monitora sa tečnim kristalima uključuju i uobičajeni 15-pinski analogni VGA priključak na računaru i koriste analogno-dititalni konvertor da pretvore signal u oblik ko­ji panel moze da upotrebi.

DSTN displeji

Normalna pasivna matrica dis­pleja sa tečnim kristalima ima vise slojeva. Prvi je od stak­la, na koje je nanesen me­tal­ni oksid. Materijal koji se koristi je veoma providan, pa tako ne utiče na kvalitet slike. Matrica radi kao resetka elek­tro­da za redove i kolone koje pro­pustaju struju da bi se ak­ti­virali pojedini elementi ek­ra­na. Odozgo je nanesen poli­mer koji ima niz paralelnih zljebova na koje se vezuju mo­lekuli. To se zove sloj za po­ravnanje i ponovljen je na drugoj staklenoj ploči koja takodje ima izvestan broj odstojnika za odrzavanje rastojanje izmedju dve pločice stakla kada se one postave zajedno u sklopu.

Ivice se onda zaliju epoksidnom smolom, ali sa otvorom ostavljenim u jednom uglu. To omo­gu­ćava da se materijal sa tečnim kristalima unese izmedju pločica (u vakuumu) pre nego sto se pločice potpuno zaliju. U prvim modelima ovaj proces je bio sklon greskama, sto je re­zul­to­valo zaglavljenim ili izgubljenim pikselima, u onim delovima gde materijal sa tečnim kris­ta­lima nije uspeo da stigne u sve delove ekrana.

Zatim su naneseni polarizacioni slojevi na krajnje spoljasnje po­vr­sine svake staklene pločice, ta­ko da odgovaraju orijentaciji slo­jeva za poravnanje. Kod DSTN, ili ekrana sa dvostrukim skanira­njem, orijentacija slojeva za po­ravnanje varira izmedju 90 i 270 stepeni, zavisno od ukupne ro­ta­ci­je tečnih kristala izmedju njih. Dodata je i pozadinska svetlost, tipično u obliku fluorescentnih ce­vi sa hladnom katodom, mon­ti­ranih duz gornje i donje ivice panela.Svetlost se raspodeljuje po panelu pomoću

plastičnog sve­t­lovoda ili prizme.

Slika koja se pojavljuje na ekranu, stvara se pomoću te svetlosti koja prolazi kroz slojeve pa­ne­la. Ukoliko na LCD panel nije priključeno napajanje, pozadinska svetlost je vertikalno po­la­rizovana zadnjim fltrom i prelama se od molekularnih lanaca u tečnom kristalu, tako da se po­javljuje iz horizontalno polarizovanog filtra na prednjem delu. Uključivanje napona pre­stro­ja­va kristale, tako da svetlost ne moze da prodje, sto proizvodi taman piksel. Displeji sa teč­nim kristalima u boji jednostavno koriste dodatne crveno, zeleno i plavo obojene filtre nad tri po­sebna LCD elementa da bi stvorili piksel u vise različitih boja.

Medjutim, sam odziv LCD displeja pasivnom matricom je vrlo spor. Kod brzo promenljivog sa­drzaja ekrana, kao sto je to slučaj sa videom ili brzim pokretima misa, često se pojavljuje "raz­mazanost" jer displej ne moze da drzi korak sa promenama svog sadrzaja. Pored toga, pa­siv­na matrica izaziva i pojavu parazitnih dupliranih slika, efekat u kome jedno područje sa uk­lju­čenim pikselima izaziva senku na isključenim pikselima u istim redovima i kolonama.

Stvaranje boja

Da bi se stvorile nijanse potrebne za displej sa vernim bojama, moraju da postoje neki srednji ni­voi osvetljnosti ismedju punog svetla i potpunog odsustva svetla koje prolazi kroz ekran. Menjanje nivoa osvetljenosti koje se trazi da bi se napravio displej sa vernim bojama postize se promenom napona pod koji se stavljaju tečni kristali. Tečni kristali se u stvari obrću br­zi­nom koja je direktno srazmerna naponu, omogućavajući tako da se upravlja količinom svet­los­ti. U praksi, ipak, promena napona danasnjih displeja sa tečnim kristalima nudi samo 64 raz­ličite nijanse po elementu (6 bita), suprotno od displeja u boji sa katodnim cevima koji mo­gu da stvore 256 nijansi (8 bita). Uz upotrebu tri elementa po pikselu, to ima za rezultat da dis­­pleji sa tečnim kristalima u boji mogu da daju maksimalno 262144 različite boje (18 bita), po­­redjeno sa monitorima u pravoj boji sa katodnim cevima koji daju 16777216 boja (24 bita).

Kako multimedijske primene postaju sve rasprostranjenije, nedostatak prave 24-bitne boje na dis­plejima sa tečnim kristalima postaje ozbiljno pitanje. Dok su 18 bita dobri za većinu pri­me­na, to je nedovoljno za fotografiju ili video.

TFT displeji

Mnoga preduzeća su usvojila tehnologiju tranzistora tankog filma (TFT - Thin Film Transis­tor) da bi poboljsala ekrane u boji. U TFT ekranu, takodje poznatom i kao aktivna matrica, na LCD panel je povezana dodatna matrica tranzistora - po jedan tranzistor za svaku boju (crve­nu, zelenu i plavu) svakog piksela. Ovi tranzistori upravljaju pikselima, eliminisući jednim udar­cem i problem parazitnih dupliranja slika i malu brzinu odziva koji muče ne-TFT displeje sa tečnim kristalima. Rezultat su vremena odziva ekrana 2ms-25 ms, odnosi kontrasta u oblas­ti od 200:1 do 800:1 i vrednosti osvetljaja izmedju 200 i 250 cd/m² (kandela po kvadratnom metru).

Elementi svakog piksela od tečnih kristala su uredjeni tako da u njihovom normalnom stanju (bez uključenog napona) svetlost koja dolazi kroz pasivni filtar je "pogresno" polarisana i zato za­ustavljena. Ali, kada se napon priključi na elemente tečnih kristala, oni se obrću do de­ve­de­set stepeni u srazmeri sa naponom, menjajući svoju polarizaciju i pustajući da prodje vise svet­losti. Tranzistori upravljaju stepenom obrtanja i shodno tome intenzitetom crvenih, ze­le­nih i plavih elemenata svakog piksela koji uobličava sliku na ekranu.

TFT ekrani mogu da se naprave mnogo tanjim od LCD-ova, sto ih čini laksim, a brzine os­ve­za­vanja sa sada priblizavaju onima koje imaju katodne cevi, jer ovi najnoviji rade oko deset pu­ta brze od DSTN ekrana. VGA ekrani zahtevaju oko 921000 tranzistora (640x480x3), dok je za rezoluciju od 1024x768 potrebno 2359296 tranzistora i svaki treba da bude besprekoran. Kompletna matrica tranzistora treba da se proizvede na jednoj jedinoj skupoj silicijumskoj plo­čici i prisustvo ne vise od nekoliko nečistoća znači da cela pločica mora da se odbaci. To do­vodi do velikog rasipanja i glavni je razlog za visoku cenu TFT displeja. To je takodje raz­log zasto je u svakom TFT displeju verovatno da će se naći nekoliko neispravnih piksela čiji su tranzistori otkazali.

Postoje dva fenomena koji definisu neispravan LCD piksel:

"Upaljen" piksel, koji se javlja kao jedan ili vise slučajno rasporedjenih crvenih, plavih i ili zelenih piksel elemenata na potpuno tamnoj pozadini, ili

"nedostajući" ili "mrtav" piksel koji se javlja kao crna tačka na potpuno beloj pozadini.

Prvi je česći i rezultat je slučajnog kratkog spoja tranzistora, sto ima za posledicu da je piksel (cr­veni, zeleni ili plavi) stalno uključen. Nazalost, posle sklapanja uredjaja, popravka samog tran­zistora nije moguća. Moze se onesposobiti neispravan tranzistor pomoću lasera.

Prikaz uporednih specifikacija 17''-nih TFT monitora:

Poredjenje sa displejima sa katodnom cevi

Sledeća tabela daje poredjenje izmedju displeja sa tečnim kristalima od 13,5 inča sa pasivnom matricom (PMLCD), sa aktivnom matricom (AMLCD) i monitora od 15 inča sa katodnom cevi:

Odnos kontrasta je mera koja pokazuje koliko je svetliji čisto beli izlaz u poredjenju sa čisto cr­nim izlazom. Sto je kontrast veći, to je slika ostrija, a belo će biti čistije. U poredjenju sa LCD displejima, monitor sa katodnom cevi nudi daleko najveći odnos kontrasta.

Vreme odziva se meri u milisekundama i odnosui se na vreme koje uzima svaki piksel da bi od­govorio na komandu koju prima iz kontrolera panela. Vreme odziva se koristi samo kada se go­vori o LCD displejima, zbog načina na koji oni salju svoj signal. AMLCD displej ima mno­go bolje vreme odziva od PMLCD displeja. Vreme odziva se ne primenjuje na monitore sa ka­tod­nim cevima zbog načina na koji oni prikazuju informacije (elektronski mlaz koji po­bu­dju­je fosfor).

Digitalni paneli

Vazna razlika izmedju monitora sa katodnim cevima i LCD panela je u tome sto prvi zah­te­va­ju analogni signal da bi proizveli sliku, a drugima je za to potreban digitalni signal. Ta či­nje­ni­ca ima za posledicu da su postavljanje i polozaj LCD panela, generator takta i kontrole faze kri­­tič­ni za postizanje najboljeg mogućeg kvaliteta displeja i stvara teskoće tako da paneli ne­ma­ju ka­rakteristike za automatsko podesavanje, nego ta podesavanja moraju da se izvrse ručno.

Problem se javlja zato sto su većina panela konstruisani za upotrebu sa trenutno raspolozivim gra­fičkim karticama koje imaju analogne izlaze. U toj situaciji grafički signal je digitalno ge­ne­risan unutar PC računara, konvertovan od strane grafičke kartice u analogni signal, onda unet u LCD panel gde mora ponovo da se konvertuje u digitalni signal. Da bi se ceo proces is­prav­no obavljao, moraju da se podese dva kovertora tako da bi se njihove konverzije obavljale na istoj frekvenciji i fazi. To obično zahteva da generator takta i faza  za konvertor u LCD pa­ne­lu budu tako podeseni da odgovaraju onima na grafičkoj kartici.

Jednostavniji i efikasniji način da se pogoni LCD panel bio bi da se izbaci dvostepeni kon­ver­zi­oni proces i da se u panel direktno uvede digitalni signal.

U aprilu 1999. godine, DDWG je odobrila nacrt specifikacije DVI (Digital Visual Specifica­ti­on - digitalna vizuelna specifikacija) i , radeći na taj način, dovela elegantno, potpuno digi­tal­no resenje velike brzine, blizu realizacije - uprkos značajnom povećanju cene.

DVI 

Tehnologija PanelLink firme Silicon Image - brza serijska sprega koja koristi diferencijalnu sig­nalizaciju sa minimizovanim prelazom (TMDS) da salje podatke monitoru - obezbedjuje teh­ničku osnovu za protokol signala DVI(Digital Visual Specifica­ti­on - digitalna vizuelna specifikacija).

Termin "sa minimizovani prelaskom" se odnosi na smanjenje broja prelazaka signala sa vi­so­kog na niski nivo i obrnuto. "Diferencijalno" opisuje metod predaje signala upotrebom para kom­plementarnih signala. Tehnika proizvodi serije jednosmerno uravnotezenih karaktera od ulaz­ne sekvence bajtova podataka, selektivno invertujući duge nizove "1" ili "0" da bi se odr­zao nivo jednosmernog napona signala centriran oko praga koji odredjuje da li je primljeni bit po­dataka naponskog nivoa "1" ili "0". Kodovanje koristi logiku da minimizuje broj prelazaka, pove­ća­va­ju­ći na taj način brzinu prenosa i poboljsavajući tačnost.

Proizvodjači kartica grafičkih adaptera ne mogu da otseku analognu vezu milionima monitora sa katodnim cevima koji su već na stonim računarima, a proizvodjači LCD monitora ne mogu da urade digitalnu vezu dok je grafička kartica ne podrzi. DVI ovo resava preko dva tipa konektora:

DVI-Digitalni (DVI-D) - koji podrzava samo digitalne displeje

DVI-Integrisani (DVI-I) - koji podrzava kompatibilnost unazad digitalnih displeja sa ana­log­nim displejima

Konektori su promisljeno projektovani, tako da samo-digitalni uredjaj ne moze da se uključi u samo-analogni uredjaj, ali će oba moći da se priključe na konektor koji podrzava obe vrste spre­ge. Digitalni priključak koristi 24 pina, sto je dovoljno za dva potpuna TMDS kanala. DVI konektori sa jednom vezom imaju sa­mo 12 od 24 pina; oni sa dve veze imaju svih 24 pina. Sprega DVI-D je projektovana za 12-pin­ski ili 24-pinski DVI konektor sa digitalnog ravnog panela. Sprega DVI-I prima 12-pinski ili 24-pinski DVI konektor ili novi tip analognog konektora koji koristi četiri dodatna pina plus konektor kontakt za uzemljenje da bi odrzao konstantnu impedansu za analogne RGB sig­nale. DVI-I podnozje ima i rupu u obliku znaka "+" da primi analognu vezu; DVI-D pod­noz­je to nema. Umesto standardnih cilindričnih pinova koji se nalaze na uobičajenim ko­nek­to­rima, pinovi za DVI su spljosteni i uvrnuti da stvore LHF kontakt (Low Force Helix - spi­ral­ni kontakt sa malom silom) - konstruisan da obezbedi pouzdaniju i stabilniju vezu izmedju kab­la i konektora.

Plazma displeji

Plazma displej paneli (PDP) su slični katodnim ce­vima po tome sto su emi­sivni i koriste fos­for, a LCD displejima po tome sto koriste X i Y resetku elek­troda odvojenih die­lek­tričnim slo­jem magne­zi­jum oksida (MgO) i ok­ru­zenih mesavinom inert­nih gasova - kao sto su ar­gon, ne­on ili ksenon - da bi adresirali individualne elemente slike. Oni rade na principu da gas pod niskim pritiskom stavra svetlo kada prolazi kroz visoki napon. U sustini, PDP moze da se posmatra kao matrica malih fluorescentnih cevi kojima se upravlja na pro­mis­ljen način. Svaki piksel, ili ćelija, sastoji se od malog kondenzatora sa tri elektrode. Elek­trič­no praznjenje preko elektroda čini da plemeniti gasovi zatvoreni u ćeliji prelaze u stanje plaz­me kada se jonizuju. Plazma je električno neutralna, veoma jonizovana materija koja se sas­toji od elektrona, pozitivnih jona i neutralnih čestica. Posto je električno neutralna, ona sa­dr­zi podjednake količine elektrona i jona i po definiciji je dobar provodnik. Kada im se jed­nom dovede energija, ćelije plazme emituju ultraljubičastu (UV) svetlost koja onda udara o cr­vene, zelene i plave fosfore na prednjoj strani svakog piksela i oni počinju da svetle.

U okviru svake ćeliji su stvarno tri podćelije od kojih jedna sadrzi crveni fosfor, druga plavi, a tre­ća zeleni fosfor. Da bi se stvorile nijanse boja, intenzitetom svake od tri osnovne RGB boje mo­ra da se upravlja nezavisno. Dok se to kod katodnih cevi radi modulisanjem struje elek­tron­skog mlaza i samim tim i intenziteta emitovane svetlosti, kod PDP displeja se nijansiranje pos­tize impulsnom kodovanom modulacijom

Činjenica da su PDP displeji emisivni i da koriste fosfor znači da oni imaju izvanredan vidni ugao i performansu boje.

Najveća prepreka koju treba da svaladaju plazma paneli je njihova nesposobnost da postignu glat­ku linearnu promenu od potpuno belog do potpuno tamnog. Poseban problem su tamne ni­jan­se sivog, sto se posebno vidi prilikom prikazivanja filmova ili drugih video programa sa tam­nim scenama.

Proizvodnja je jed­no­stavnija nego u slučaju LCD dis­ple­ja, a troskovi su sli­č­ni onima kod pro­iz­vodnje katodnih ce­vi u istoj količini. U poredjenju sa TFT ek­­ranima, koji ko­ris­te foto­lito­graf­ske i visoko-tem­pe­ra­tu­r­­ne procese u so­­ba­ma sa visokim ste­penom čistoće, PDP displeji mogu da se proizvode u manje čistim fabrikama, uz niske nemperature i jevtine di­rektne procese stampanja.

Ipak, dokazalo se da je osnovno ograničenje plazma ekrana veličina piksela. Za sada pro­iz­vo­dja­či ne mogu da vide kako da dobiju veličine piksela ispod 0,3 mm, čan ni na duzi rok. Iz tih raz­loga, nije verovatno da će PDP displeji imati ulogu na glavnom trzistu PC računara. Na sred­nji rok, oni će verovatno ostati najpogodniji za TV i prezentacije za vise gledalaca, uz upo­trebu velikih ekrana u rasponu od 25 do 70 inča.

Tanke katodne cevi

Firma Candescent Technologies naziva svoju implementaciju FED tehnologije "Tanke katod­ne cevi" ("ThinCRTs"). Tehnologija radi na istim principima kao standardne cevi za slike ko­je koriste stoni računari i televizija. Mlazevi elektrona se okidaju sa negativno naelektrisanih elek­troda ("katoda") kroz vakuumske staklene cevi. Elektroni udaraju fosfore na prednjem de­lu cevi, prouzrokuju da oni zasvetle i tako stvaraju slike visoke rezolucije.

U firmi Candescent Technologies su zamenili elektronske topove, kalemove za skretanje mlaza i maske konvencionalnih katodnih cevi sa perforiranom provodnom povrsinom kroz koju prolaze konični hladni katodni emitori koji se zovu Spindt katode. Prolazeći kroz provodnu povrsinu katode emituju elektrone koji čine da fosfor svetli na isti način kao kod tipične katodne cevi.

Dok se konvencio­nal­ne katodne cevi sas­toje od ve­likih ce­vi u obliku zvo­na, ThinCRT koristi ra­v­nu cev debljine sa­mo 3,5 mm. Ona se sa­stoji od dve po­vr­si­ne od sta­kla, od­vo­jene razma­kom od 1 milimetra. Unu­­trasnji nosači dis­ple­ja su vrlo tankih zi­do­va (svega 0,05 mm), napravljeni od posebnog keramičkog materijala. Prednja ploča je po­krivena aluminizovanim fosforom u boji za konvencionalne katodne cevi.

Umesto jedne velike katode konvencionalne katodne cevi, postoje milioni mikroskopskih emi­tora elektrona formiranih na osnovnoj ploči upotrebom procesne tehnologije tankog filma, sli­čne onoj korisćenoj u proizvodnji LCD panela. Katode su vrlo male - svaka je dimenzije sa­mo 200 nm - i vise njih aktivira individualni piksel na ekranu, sto dozvoljava relativno veliki pro­cent otkaza (firma Candescent Techologies tvrdi 20 %) pre nego sto degradacija slike pos­ta­ne vidljiva. To čini ThinCRT sposobnijim za prezivljavanje u toku proizvodnje od LCD dis­ple­ja i - sa debljinom celog displeja reda 8 mm - samo malim delom dubine konvencionalne ka­todne cevi.

Tehnologija se zove "hladno katodna" jer se elektroni generisu na sobnoj temperaturi bez za­gre­vanja koje je potrebno u konvencionalnim katodnim cevima. Emitori trose samo mali deo stru­je koju koristi topla katoda tradicionalnih katodnih cevi. To kao rezultat daje displej koji je vrlo efikasan u pogledu potrosnje električne energije. Dodatna efikasnost u pogledu potros­nje se dobija i zbog odsustva maske korisćene u konvencionalnim katodnim cevima, koja sa svo­je strane rasipa i do 80 % električne energije.

Firma Candescent Technologies tvrdi da gotovo 80% alata, opreme i procesa koji su korisćeni u procesu proizvodnjemogu da se dobiju iz postojećih industrija katodnih cevi, LCD dospleja i poluprovodnika, sto značajno smanjuje troskove opremanja proizvodnih linija. Krajem 1998. go­dine, najavljen je savez sa firmom Sony, da bi se početkom 2000. godine na trziste izneo dis­plej od 14,1 inča, po ceni koja je uporediva sa TFT tehnologijom.

ZAKLJUCAK

Usavrsavanje tehnike iz dana u dan nije zaobislo ni monitore.

Njihov dizajn, velicina i ostrina slike neprestano postavljaju nove standarde. Kako svojim performansama i funkcijama, tako dizajnom i kvalitetom, monitori svakog dana teze da postanu sto pristupacniji nama.

Inovacije u svim oblastima njihovog razvitka su takve da oni vise ne predstavljaju samo nezaobilazni deo svakog racunarskog sistema vec prate nove trendove u dizajnu i polako postaju modni detalj svakog ljubitelja racunara.

S obzirom na brz napredak ljudskog uma i njegovih teznji ka savrsenstvu, ostaje nam samo da pretpostavljamo kakvi nas monitori cekaju u buducnosti.

LITERATURA

D.Tosic: "Mikroprocesori sa elementima programiranja"

M.Randjelovic: "Racunari"

G. Joksimovic, D. Kosovac: "Svet Kompjutera"

R. Trifkovic, A. Nikolic: "IT market"

J. Arezina, D. Tasic: "Digital"

U. Jojic: "The Gamer"

internet:

www.sk.co.yu

www.cet.co.yu

www. benchmark.co.yu

www.micro.co.yu

www.pcpress.co.yu

www.procom.co.yu