Ko moze da zaboravi lepu melodiju "Ne placi za mnom
Argentino" iz filma "Evita"? To je pesma o strasnoj ljubavi
prema svojoj zemlji. Patriotski plamen je zestoko goreo u srcu Eve (Duarte)
Peron uprkos burnim vremenima i opakoj bolesti koja joj je uzela zivot u 33.
godi 14214x237o ni. To je takodje bila prica o "Americkom snu" na argentinski
nacin - siromasnoj devojci iz seoske ravnice krece dobro i uzdize se da postane
Prva dama Argentine u svojoj 27. godini.
Ali "Evita" je takodje i ljubavna prica koju moze da razume samo
uzdrmani ljubavnik, ili patriota u izbeglistvu. To je prica o duhovnim stvarima
koje nikada ne mogu biti zamenjene materijalnim stvarima...
"Ne placi za mnom Argentino
Istina je da te nikada nisam ostavila
Kroz sve moje divlje dane
Moje ludo postojanje
Odrzala sam obecanje
Nemoj biti na odstojanju
Ni bogatstvo, kao ni slavu,
Nikad ih nisam prizivala
Iako se cinilo svetu da je to jedino sto zelim.
One su iluzije
One nisu resenja koja su obecavala da ce biti
Odgovor je bio tu sve vreme
Volim te i nadam se da ti volis mene.
Ne placi za mnom Argentino..."
Vrhunska je ironija da je protagonista gornjih stihova o
umu i srcu naspram materiji, koje je napisao Tim Rajs a muzikom osnazio Endru
Lojd Veber, niko drugi nego Holivudska "Material Girl" - Madona. To
je kao da Bil Klinton propoveda celibat. Ipak, uprkos distrakcija koje se
ponekad javljaju kada se stvarni zivot umesa u umetnost, ova prica o
"Eviti", veca od zivota, jos uvek moze da slomi srce svakog patriote.
[Za one koji nisu blisko upoznati sa istorijom Argentine, Eva
("Evita") je rodjena 1919. Umrla je 1952. od raka. Njen muz, Huan
Perňn, u cijoj je predizbornoj kampanji neumorno ucestvovala pre nego sto se
udala za njega, izabran je za predsednika 1946. Svrgnut je vojnim pucem 1955.
Nakon 18 godina u prognanstvu, Perňn je ponovo izabran za predsednika Argentine
1973. Ali je umro 10 meseci kasnije. Tako to ide...]
Da je "Evita" film o buducnosti a ne samo o proslosti postalo je
ocigledno 90-ih godina. Karlos Saul Menem je izabran za predsednika Argentine
1989. To je bila godina kada je Glavna ulica pocela da placa za pobedu Bande sa
zapadne strane u hladnom ratu sa rivalima sa istocne strane, iz Kremlja. Sve od
tada Menem vlada kao car, doneo je preko 300 dekreta za 8-9 godina, prema
clanku objavljenom 1998. u listu FOREIGN AFFAIRS (= Spoljni poslovi) o zamkama
globalizacije bez odgovarjuce ustavne demokratije i drustvene liberalizacije.
Jedan od Menemovih legata je da je globalizacija argentinske privrede - citaj:
privatizacija i prodaja bivse drzavne imovine stranim interesima - izazvala da
milioni Argentinaca postanu prognanici u sopstvenoj zemlji. Njih je lisila
prava njihova sopstvena elita u ime "slobodne trgovine" i
"progresa." Isto kao sto se to desilo sa milionima Rusa, Poljaka,
Madjara, Koreanaca, Tajlandjana... u kasnijim 90-im godinama.
U provinciji Dzudzuj, na primer, oko 42% je nezaposleno ili radi ropske
poslove, prema biskupu Marcelu Palentini. "Ranije su trazili povisice;
sada traze posao," rekao je listu New York Times koji je objavio
iznenadjujuce iskrenu osudu mantre elite Novog svetskog poretka -
"slobodne trgovine" jos poznate i kao "globalizacija." Ova
prica, "Argentina se hrve sa losim stranama globalizacije,"
objavljena je u clanku na naslovnoj strani u februaru 1998.
"Menem misli da nas je, stavljanjem nase zemlje u sluzbu Medjunarodnog
monetarnog fonda, uveo u Prvi svet," rekao je Karlos Santilan, vodja
sindikata u provinciji Dzudzuj. "Ali radnici su za par godina izgubili
prava za koja su se borili vise od jedan vek. Mi smo ovde kolonija. Jedino sto
nedostaje je da Klinton dodje ovde i postavi americku zastavu."
Klinton nece morati da osramoti nasu zastavu vise nego sto je vec osramotio,
jer je Vol Strit to uradio za njega. "Megabankari" su se vec
pobrinuli za to da Svemocni dolar bude valuta izbora u Argentini, potpuno
ekvivalentno sa lokalnim pezosom. Kad god to vidite negde u svetu, znajte da je
Novi svetski poredak osvojio jos jednu koloniju u ime "Princeva 20.
veka," multinacionalnih korporacija.
Clanak u listu New York Times objasnio je kako su profiti multinacionalnih
kompanija isterali iz posla mnoge argentinske male preduzetnike. I kako su neki
iz americke globalisticke elite Novog svetskog poretka, otelotvoreni u Ted
Tarneru, Dzordz Sorosu, Silvester Staloneu, Arnold Svarcenegeru i drugima, usli
tu i preuzeli zemlje gde su nekada gaucosi slobodno tumarali.
"U Patagoniji se podize sve vise ograda kako se medjunarodni bogatasi instaliraju
na novostecenim imanjima," pisao je reporter lista New York Times, Rodzer
Koen, iz Buenos Airesa. "Nekada sam isao tamo da kampujem ili lovim ribu,
ali sada cujem da je Ted Tarner ovde, Rambo tamo, Terminator na nekom opet
drugom mestu. I kazem, ne, ovo nije moja Argentina," rekao je Orlando
Mendes, ponosni Argentinac, listu New York Times.
U medjuvremenu, YPF, ranije drzavna argentinska naftna kompanija koja je
zaposljavala 5.000 ljudi, sada ima samo 500 zaposlenih. Ali YPF je napravio
profit od 900 miliona USD u 1996. godini. Dobro za njegove strane
skupljace-investitore! Los ishod za Argentince.
Mario Akosta, menadzer u YPF, objasnio je da kada je skinut stari
"polu-socijalisticki" sistem, svako ko nije bio profesionalac je
otpusten. "Ranije," rekao je on, "neobrazovani ljudi su imali
odredjenu osnovnu sigurnost. Ali s tim je gotovo u savremenom svetu."
Ipak, kako su globalisti prevarantski kameleoni, na Vol-Martu u Buenos Airesu
argentinska zastava leprsa u prodavnici sa natpisom "Ponosno u Argentini."
Familije se setaju niz siroke, osvetljene zasvodjene prolaze, pored reklama
`Pol Njumen` zacina za salatu.
"Ono sto je jasno je da to menja argentinski nacin zivota: familije ovde
kupuju svoje bicikle, ponekad dolarima; nema vise prodavnice bicikla na
uglu," pisao je New York Times.
Ali, naravno, Vol-Mart nije nepropustljiv na rizike "podeljenog
drustva," sto je termin lista New York Times za Brazil, veceg suseda
Argentine, koji je do skoro uglavnom odolevao pritiscima globalizacije. U
poslednjih par meseci pet Vol-Mart prodavnica u Brazilu je napadnuto i
opljackano od strane napadaca koji operisu u velikim grupama, naoruzani
desantnim puskama.
Fasade radnji Novog svetskog poretka, kao sto su McDonald's, Starbuck's Coffee,
Nike i druge, takodje su napadnute i ostecene od strane "anarhista"
tokom protesta u Sijetlu protiv Svetske trgovinske organizacije, pocetkom
decembra ove godine.
U medjuvremenu, Vol-Mart je veci od 161 zemlje, ukljucujuci tu i Poljsku,
Izrael i Grcku. Micubisi je veci od Indonezije, prema Mod Barloj, kanadskoj
aktivistkinji koja ne zeli da vidi kulturu svoje zemlje zbrisanu od strane
kompanije IBM ili Dzeneral Motors. "Dzeneral Motors je veci od
Danske," rekla je ona u svom govoru na Univerzitetu Toronto u januaru 1998.
"Prvih 200, sa zajednickim prihodom od 7,1 triliona USD, imaju skoro duplo
vecu ekonomsku snagu od najsiromasnijih cetiri petine covecanstva, ciji
zajednicki prihod iznosi samo 3,9 triliona USD.
U medjuvremenu, ekonomska perverzija Novog svetskog poretka je sve veca.
Narocito na Vol Stritu, sredistu Novog svetskog poretka.
Koji bi "normalni" biznismen iz Glavne ulice zeleo da kupi deonice
svoje kompanije od sebe da bi "skocila vrednost za deonicare?" Samo
onaj koji ima ambicije da jednog dana bude izliven u bronzi kao Statua morona.
Jer, to je koriscenje novca koji su svi deonicari zaradili u korist samo nekih
(onih koji prodaju svoje deonice kompaniji) - bez stvaranja nekog stvarne
ekonomske koristi, bilo za kompaniju ili za ekonomiju zemlje.
Ipak su americke drustvene kompanije procerdale 222 milijarde USD na takve
trikove samo u 1998., prema izvestaju u listu Investors Business Daily (=Biznis
investicija) od 16.marta, a u 90-im - 882 milijarde USD. To je vise novca
potroseno na ovu modu Vol Strita, koju smo mi nazvali "Korporacijske
krpene lutke od kupusa" (vidi Aneks Biltena 98-39, 10/31/98 - https://www.djurdjevic.com/Bulletins/industry-trends/98-39.htm
), nego sto mi mislimo da je investirano u sve zemlje u razvoju tokom istog
perioda (831 milijarde USD - vidi Aneks Biltena 98-44, 12/11/98 - https://www.djurdjevic.com/Bulletins/global/98-44.htm).
Samo IBM, na primer, je potrosio oko 30 milijardi USD na kupovinu svojih
deonica u protekle cetiri godine - BEZ KREIRANJA IJEDNOG POSLA ILI PROIZVODA!
To je protraceno skoro cetiri bruto domaca proizvoda Bugarske.
Nije cudo da su prvih 200 multinacionalnih kompanija, "Princevi 20.
veka" kako smo ih nazvali u nasim izvestajima, neto unistavaoci poslova,
prema g-dji Barlou, uprkos svom ogromnom bogatstvu i snazi. Sve u svemu, oni
zaposljavaju manje od jedne trecine jednog procenta svetskog
stanovnistva."
A ipak, prema tako daleko tajnim dvogodisnjim pregovorima 29 OECD (Organizacija
za ekonomsku saradnju i razvoj) drzava u Parizu, na temu Multilateralnog
sporazuma o investicijama (MAI), pokusaju elite Novog svetskog poretka da
pobedi sve drzave sveta, MAI Povelja bi bazicno otklonila ideju nacionalnog
suvereniteta, ukljucujuci tu i nas, u Americi.
I tako, ako postoji melodija koju treba da pevaju patriote sirom sveta, to bi
bila Evitina pesma: "Ne placi za mnom Argentino."
Ili Ameriko... ili Kanado... ili Rusijo... ili Nemacko... ili Francusko... ili
Iraku... ili Srbijo... ili Indijo... ili Australijo... ili Japanu...
Mozda bi himna anti-Novog svetskog poretka trebalo da bude - "Evita: Vive
la difference!" (=Zivela razlika!)
"Ni bogatstvo, ni slavu
Nikad ih nisam prizivala..."
Znamo, Evita. Ali ih je prizvao Karlos Menem. Zao nam je
|
