ODR@AVANJE LI^NE HIGIJENE KAO USLOV ZA POSTIZANJE DOBROG ZDRAVLJA I PREVENCIJU BOLESTI
Zdravstvena kultura predstavlja deo opste kulture, kao elemenat drustvene nadgradnje koja u sebi sadrzi brojne vrednosti znacajne i uticajne na zdravlje coveka. Nivo razvijenosti zdravstvene kulture zavisi od stepena razvitka drustveno ekonomskih odnosa, nivoa razvitka opste kulture stanovnistva, nivoa obrazovanja ljudi , tradicije i drugih faktora.
U osnov zdravstvene kulture prvenstveno spadaju osnove higijene; licna higijena, higijena ruku, nogu, kose, intimnih delova tela, odece i obuce, higijena stanovanja, skladnost zivljenja i higijena ishrane.
Pored usvajanja pravila "higij 545s1820f enskog bontona" u osnov zdravstvene kulture spada i poznavanje kako nastaju, kako se sire i suzbijaju zarazne bolesti, a one su uglavnom posledica losih uslova zivljenja, niskog nivoa kulturnih /znaci i higijenskih navika i obicaja.
Higijena je nauka koja ukazuje na koji cemo nacin sacuvati zdravlje, otklanjajuci iz okoline sve one cinioce koji mogu smanjiti otpornost organizma protiv bolesti i koristiti one faktore koji jacaju i unapreduju zdravlje ljudi.
LICNA HIGIJENA je deo higijene koji nas uci kako cemo negovati nase telo i kakvim cemo higijenskim merama ojacati nas organizam i smanjiti negativne uticaje spoljasnjih cinilaca, ukljucujuci i uzrocnike zaraznih bolesti. Ona se takode odnosi na higijenu ishrane i zivotnih namirnica, higijenu odevanja, stanovanja i na rezim zivota uopste, kako rada tako i odmora. Za uspesno formiranje pravilnih higijenskih navika, veoma je vazno da se kako roditelji tako i svi koji odgajaju djecu, striktno pridrzavaju svih propisa licne higijene.
PRLJANJE TELA I SVRHA ODRZAVANJA LICNE HIGIJENE
Ljudsko telo se prlja vlastitim izlucevinama /znojem i lojem/ a i prasinom i necistocom koja pada iz njegove okoline i kada se to sve pomesa, cini samog coveka prljavim. Na ljudskom telu i kozi na telesnim otvorima, ispod nokata, stalno je prisutan ogroman broj mikroba, a za neke od njih necistocom nastaju povoljni uslovi za njihov razvoj i opstanak. Higijenskom njegom tela smanjujemo da do takvih uslova dode, a u svakodnevnom zivotu mora se misliti da telo bude cisto uvek, svih 24 sata.
LICNA HIGIJENA PRANJEM I KUPANJEM
Kupanje tela ima veliku higijensku vrednost i doprinosi opstem jacanju organizma, pojacava se funkcija koze, promet energije, kao i funkcija nervnog sistema. Kupanje i pranje tela najuspesnije se postize pod mlazom vode. VODA JE OSNOVNO SREDSTVO ZA ODRZAVANJE HIGIJENE, A LICNE HIGIJENE POSEBNO. Najbolji ucinak je topla voda /higijenski ispravna/ i sapun /kupka/.Topla voda uspesnije skida masni sloj sa povrsine koze, a time necistocu i mikrobe. Umivanje i pranje lica i ruku vodom koja nije tekuca, nepozeljno je i treba ga izbegavati, jer se infekcija moze preneti sa jednog mesta na drugo. Iz istog razloga treba izbegavati, posebno u uslovima kolektivnog stanovanja, kupanje u kadi, sto prestavlja jos vecu opasnost. Higijenski najispravniji nacin kupanja je tusiraanje toplom vodom.
Pribor za odrzavanje licne higijene kao sto su; peskir, cesalj, cetkica za zube, pribor za nokte, komplet za brijanje itd. Treba se stalno odrzavati cistim i urednim, a sluzi samo za licnu upotrebu.
HIGIJENA KOZE.
Osnovni preduslov da koza moze obavljati svoju zastitnu funkciju jeste da je potpuno zdrava, neostecena i cista. Zdrava koza je jedra i elasticna. Znoj i loj se neprestano taloze na kozi, stvaraju slojeve, pa ako se koza ne pere, zatvaraju se pore preko kojih se luci znoj i loj, a delimicno obavlja i disanje. Posledica toga je da koza neugodno zaudara i ne obavlja svoje funkcije. Naslage znoja i loja, kao i ostala necistoca, nadrazuju kozu i izazivaju svrbez. Treba posebno napomenuti da se kozmeticki preparati ne mogu upotrebljavati umesto vode i sapuna, kada treba odstraniti necistocu koze i zadah tela.
HIGIJENA RUKU.
Od svih organa naseg tela ruke su, obzirom na svoju funkciju, najvise izlozene prljanju. Uloga prljavih ruku u sirenju crevnih bolesti, je toliko vazna i ocita, da se crevne bolesti / tifus, paratifus, dizenterija i dr. /cesto nazivaju "bolesti prljavih ruku". Isto tako znacajna je uloga ruku u sirenju crevnih parazita /glista/. Za sirenje crevnih parazita odgovorna je, najcesce, necistoca ispod nokata, u kojoj se zadrzavaju jajasca parazita. Ruke treba prati pre jela i posle svih radnji koje prljaju ruke, a osobito nakon prestanka rada, obavljene nuzde, brisanja nosa, kao i nakon cesljanja i diranja kose.
HIGIJENA NOGU
Pravilna nega nogu odrzava noge u funkciji i kondiciji. Od velike vaznosti za negu nogu je i pravilna obuca, koja treba da odgovara anatomskom obliku i funkciji nogu, a da je pravljena od higijenskih odgovarajuci materijala. Noge treba prati svakodnevno, mlakom vodom sapunom, a carape treba menjati svaki dan, a najbolje su pamucne.
HIGIJENA ZUBA i usne supljine treba biti sastavni deo telesne nege. Redovno ciscenje, ako treba i popravljanje treba poceti jos od prvih mlecnih zuba. Najbolje je zube prati ujutro i uvece, posebno je vazno uvece, jer se tako sprijecava nakupljanje kiseline i raspadnih produkata u usnoj supljini zvanoj "kiselinska nocna trauma", koja znacajno ostecuje gledj zuba. Pored licnih mera za odrzavanje zuba, vazan je i povremen stomatoloski pregled.
INTIMNA HIGIJENA (anogenitalna) zasluzuje veliku paznju kod oba pola. Polne organe treba prati svakodnevno, mlakom vodom i sapunom. Brisanje treba biti odmereno i nezno, posebno kod zena, pokreti treba da idu od polnih organa ka cmaru, a nikako obratno, da se zagadenju, lako podlozni ovi organi, ne bi zagadili klicama iz debelog creva. Potrebno je da zenske osobe svakodnevno menjaju intimno rublje.
Neobrezani muskarci, trebaju znati da pri pranju moraju povuci pokozicu sa polnog uda, radi otklanjanja ostatka mokrace i semene tecnosti. Sav pribor koji sluzi za higijenu polnih organa, moze upotrebljavati samo jedna osoba, a zato ima estetskih i zdravstvenih razloga.
HIGIJENA RUKU I NJEN DRUSTVENI ZNACAJ
Mnogo je dokaza, mahom iz industrijski razvijenih zemalja, koji ukazuju na znacaj pranja ruku u smislu redukcije rizika od komunalnih infekcija. Najvise je dokaza da obican sapun u dovoljnoj meri i na adekvatan nacin stiti od tranzientne mikrobioloske flore koja se moze naci na rukama, kao i od mikroorganizama koji se prenose fekalno-oralnim putem.
Postavlja se pitanje higijene ruku osoba koje rukuje hranom. Uprkos svesti drustva, pranje ruku obicno nije na dovoljnom nivou - pranje ruku, pre svega, je retko i kratko u trajanju da bi ispoljilo osnovnu svrhu, eliminaciju mikroorganizama.
Ovi faktori su doveli do zakljucka da bi razlicita sredstva za dezinfekciju trebala da budu sire zastupljena, a ovo opet do toga da su se takva sredstva (dezinficijensi, antimikrobni sapuni i sl.) i pojavila na trzistu. Upotreba ovih preparata nosi problem razvoja rezistencije na njih. Ovaj tip rezistencije je vec opisan u Engleskoj i Japanu, cak je i molekularni mehanizam ovog fenomena proucen i dokazan. Na kraju, ipak, ostaje pitanje da li i u kolikoj meri primena antimikrobnih sapuna dovodi do koristi u odnosu na rizik i cenu.
Radmila Ubiparip
|
