REALIZAM

REALIZAM

Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka, sa bu enjem socijalne svesti i velikim drustvenim i ekonomskim promenama. S posustajanjem romantizma, slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji na in. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realisti nom prikazu prirode, drustvenih odnosa i obelezja pojedinaca, drustva i naroda uopste. Novi realizam je poprimio razli ite oblike u razli itim zemljama u kojima se ukorenio.

Na razvoj realisti ke misli uti u nau na otki a kao i gledista pozitivista i socijalista, utopista, koji smatraju da je umetnost injenica jednaka dostignu ima nauke i tehnike i da 757h77h kao i one moraju odrazavati drustvo. Tj.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i zivot onakav kakav jeste, a odbaciti religijsku, mitolosku i alegorijsku tematiku. Potiskuje se subjektivan sud, osu uje se masta, a potencira se objektivnost, ta nost i istinitost

Najve i predstavnik realizma, Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam an ele jer ih ne vidim». Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg drustva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka, te obelezja i obi aje savremenog zivota.

Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830.g. i 1848.g. U Francuskoj je realizam dobio najsistemati niji i najkoherentiji oblik. 1855.g. je bitna za pojavu realizma u Evropi. Te godine je Gustave Courbet izlozio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izlozi u Parizu 1885.g, kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izvesta enosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon).

asopis Le Realisme, romanopisca i kriti ara Edmonda Durantya, je od 1856 1857.g. postao glavno glasilo pokreta.

GUSTAV COURBET 1877 g.)

Po eo je kao noebarokni romanti ar, ali 1848 g. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romanti arsko isticanje ose anja i maste samo bezanje od stvarnosti. Po njemu umetnik mora biti realista, rekao je: «Savremeni umetnik se mora drzati svog li nog, neposrednog dozivljaja

1855.g. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izlozbu Manifest Realizma, koji je bio protiv romanti arske nostalgije za izgubljenom tradicijom. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare).

Poklonik Le Naina i Rembrandta, vrsto je vezan za tradiciju Karava a. Pokusao je da umetnost priblizi narodu. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost.

Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz, pri emu se sluzio, pored etkice, i slikarskim nozem spatulom. Dela:

Autoportret sa crnim psom, 1844.g., Musee Petit Palais, Paris, njegovi autoportreti su mastovitih poza.

Tuca i kamena, 1849.g., Drzavna galerija slika, Dresden, delo bez patosa i ose anja, solidno i injeni ki. Optuzeno je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadrzaja (kontemplacija), od nas trazi saose anje

Pogreb u Ornansu, 1849 - 1850.g., Musee d'Orsay, Paris, svetovna antiherojska slika.

Kupa ice, 1853.g., Musee Fabre, Montpellier, France, rubensovska (punija) putenost, dobija realisti ni ton, delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855.g.

Unutrasnjost mog ateljea, istinita alegorija u kojoj je sadrzano sedam godina mog zivota 1855.g., Musee d'Orsay, Paris, grubi realizam u pristupu temi

Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»), Musee Fabre, Montpellier

Iako je realizam odbacio mnoga na ela romantizma (egzoti ne i istorijske teme, uzvisene ideale i nadmo maste), neka druga je i zadrzao, izrazajnu istinu jednostanog i ruznog, cenjenje prirodne lepote u njenom nesavrsenom obliku, paznju pojedina nim, regionalnim i etni kim obelezjima, te uzdizanje umetnika do nivoa junaka. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono sto su videli u slikovita i uzvisena dela. Prizore cene zbog njihove obi nosti.

Dakle, realizam se esto preklapao i dodirivao sa mnogim romanti arskim pokretima, te mnogi umetnici pravci, skole, a ponekad i sama dela imaju jaka realisti na obelezja:

1. BARBIZONSKA SKOLA svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realisti nosti u prikazu detalja
2. ENGLESKI PEJSAZISTI su uveli postovanje prema ta nom mestu i verovali da je obi an prizor vredan slikanja. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. Najpoznatiji: John Constable, Richard Parkes Bonington, Joseph Mallord William Turner.
3. FRANCUSKI «REALISTI» - kao pripadnici barbizonske skole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet, koji je uspeo prikazati opstu ideju siromastva i patnje kroz verske teme koje nisu vise morale prikazivati samo crkvena zbivanja.

Honore Deumier je prikazivao stvarni zivot kroz mesavinu stvarnog i emocionalnog.

REALIZAM U ITALIJI pokret Macchiaiolli je naglasavao stvarnost i istinu. Uklju ivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i politi kih uverenja. Podrzavali su Risorgimento, pokret za Italijanski preporod. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 1886.g.) je bio teoreti ar Macchiaiolli-a, Nino Costa, Silvestro Lega, Giovanni Fattori.

ADOLF FON MENZEN - Nemac, prikazuje savremeni zivot gra anskog Berlina

BELGIJSKI REALISTI Flamanska tradicija + Courbetov uticaj. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 1905.g.) koji je prikazivao zivot radnika i Charlex de Groux (1825 1870.g.) koji je od 1848.g. prikazivao motive socijalne nepravde.

RUSKI REALISTI Primesa misticizma bozanske prirode oveka i ve ite patnje, nacionalno obojen. Predstvanici Vasilij Perov, Ilja Rjepin, ernisevski