RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdusni prema italijanskim stilovima i idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je ve a nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristi ki. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji.
Zavi aj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke "rata stilova".
MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) 1528 g.
Pored Durera najzna ajniji je umetnik rene sanse u Nema koj. Kao i El Greko postao je slavan tek u nasem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je ose anje za pokret (sve treperi i kre e se kao da zivi svojim zivotom). Grunewaldovi oblici su meki, elasti ni i meki. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelosću i prilagodljivosću. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Tako e je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je uda pomo u svetlosti koja ni danas nisu prevazi ena. Poznavanje perspektive i fizi ka bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i inzinjer. Tako e je od Italijana nasledio individualisti ki duh. Dela:
Izenhajmski oltar 1515 g., slika na drvetu, najzna ajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice
o Raspe e sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i ve nosti, realnosti i simbolizam
o Blagovesti
o Koncert An ela ( Apoteoza Marije)
o Vaskrsenje
ALBRECHT DÜRER 1528 g.)
Bio je protestant i najve i prdstavnik nema ke renesanse. Veoma je brzo stekao me unarodnu slavu. Jos kao mlad pose uje Veneciju 1494 1495 g. za njega je renesansa imala bogato zna enje. Prihvataju i italijansko misljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemi a i humanisti kog nau nika.
Bio je najve i graver svog doba i vrsio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kruzili itavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu rasčlanjenost zrelog grafi kog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik o aran svojim portretom.
On je u slikarstvu, kao i u grafici pretezno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomu enoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.
Italijanske planine, 1495 g., akvarel
etiri jaha a Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez,
Autoportret, 1500g., slika na drvetu
Adam i Eva, 1504 g., gravura
Vitez, Smrt i avo, 1513 g., gravura
etiri Apostola 1526 g., slika na drvetu
LUCAS CARNACH STARIJI 1553 g.)
Danas je poznat po svojim portretima i arobno naslikanim mitoloskim prizorima.
«Ekspresionisti ki manirizam». Dela:
Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu
Rape e, 1503 g., slika na drvetu
ALBRECHT ALTDORFER 1538 g.)
Bio je bavarski slikar, nadareni pejsazista. Naslikao je najraniji " ist" pejsaz Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog re nika. Njegove slike pokazuju neobuzdanu mastu. Dela:
Bitka kod Isa, 1529 g., slika na drvetu, pti ija perspektiva, bitniji je pejsaz
HANS HOLBEIN MLA I 1453 g.)
Iz Augsberga. Predstavnik je "linearnog stila", kao i Direr. Istrazuje dekorativne vrednosti linije i povrsine. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasno u detalja. Poznat je i kao portretista. Dela:
Erazmo Roterdamski, 1523 g., portret na drvetu
Henri VIII, 1540g., portret na drvetu, nepogresiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske li nosti
ENGLESKA
NICHOLAS HILLIARD 1619 g.)
Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. To su tzv. "portable portreti". Oni su izmisljeni jos u antici, a ozivljeni su u XV veku. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano, brizljivo ura ene detalje. Dela:
Mladi me u ruzama, 1588 g., slika na pergamentu
HOLANDIJA
Holandsko slikarstvo XVI veka, usled teske istorijske politi ko-verske krize, nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nema koj. U doba 1550 1600 g. Holandija je dala najve e slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji, koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima slede eg veka u baroku.
Dva glavna nastojanja karakterisu Holandsko slikarstvo XVI veka:
asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta
razvoj repertoara tema koje e dopuniti, a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaz, mrtva priroda, zanr-scene prizori iz svakodnevnog zivota)
PIETER AERTSEN
Bio je pionir samostalne mrtve prirode. Dela:
Mesarnica, 1551 g., slika na drvetu
PIETER BRUEGEL STARIJI 1569 g.)
Jedini je genije me u holandskim slikarima. Slikao je pejsaze i zanr-scene.
Njegovo interesovanje za narodne obi aje i svakidasnji zivot prostih ljudi proizasao je iz jednog slozenog filozofskog stava. No je bio visoko obrazovan, prijatelj humanista i prijatelj Habsburskog dvora. Nikada nije radio za crkvu, a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene.
Putovanje na jug 1552 1553 g, u Rim, Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaze posebno alpskih predela.
Koristi monoton kolorit, i minimum oblikovanja i senki. Perspektiva je smela, a kopozicija je monumentalna i uravnotezena. Dela:
Selja ka svadba, 1565 g., slika na drvetu
Povratak lovaca, 1565 g., slika na drvetu
Slepac vodi slepca, 1586 g., slika na drvetu
VAJARSTVO
Do 1520 g. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. Renesansni stil se najpre i najvise razvio u vajarstvu Francuske.
JEAN GOUJON
Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Rado je reljefe u Luvru. Oni su bogati i neplasti ni. Ljupki likovi podsje aju na manirizam Cellinija. Dela:
Reljefi sa esme Nevinih, 1548 1549 g., Pariz
GERMAIN PILON 1539 g.
Najzna ajniji je vajar XVI veka. Mnogo je nau o od Francesco Primaticcioa . ubrzo razvija sopstveni jezik, spojivsi manirizam Fontainbleaua sa elementima anti ke skulpture Mikelan ela i goti ke tradicije. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. Dela:
Grobnica Henrija II 1570 g., St. Denis, Paris
Leze i kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II), patos i lepota koji traju i u smrti
|
