RIMSKA UMETNOST
Rimljani se 509 g.p.n.e. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. 396 g.p.n.e. razaraju Veje i po inju pot injavati Etrurce. Grade ogromnu drzavu (od 331 g.p.n.e. postaje carstvo sa Oktavijanom Augustom na elu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Isto no Rimsko Carstvo. 476 god. pad Zapadnog Rimskog Carstva, a Isto no Vizantija traje jos hiljadu godina.
Rimska umetnost je produzetak etrurske umetnosti pod velikim gr kim uticajem, naro ito posle 146 g p n e kad Rimljani osvajaju Gr ku Oni prihvataju gr ku kulturu mitologiju na in obla enja umetnost i zanatski perfekcionizam Uvoze na hiljadu originala arhajskih, klasi nih i helenisti kih dela, a jos ih vise kopiraju. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo sto su originali bili neponovljivi. Ipak ostaje injenica da je rimska umetnost u celini druga ija od gr ke umetnosti. Mnogi njihovi umetnici su gr kog porekla.
Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. Nemaju velikih umetnika, a i dela su retko potpisivana. Njihova dela su bila angazovana i u sluzbi drzave, umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora osnova za portrete.
Vajarstvo i reljef osljanjaju se na gr ku skulpturu, ali se njena originalnost ogleda u portretu, tj. realisti nom prikazu lica, dok su poza i draperija uzeti od Grka, mada je rimska toga obilnija i sa vise nabora. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika, nikada nisu dostigli gr ki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). Rimljani su lepotu trazili u karakteru (portret i kada je sve an u prvi plan iznosi li ne osobine). Najja e ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret, istorijski narativni reljef i reprezentativna statua.
PORTRET koreni su u helenizmu. Period oko 75 g.p.n.e. zna ajan je po uobli avanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila. Tela su tipska, a glave dodavane.u rimskom portretu retko se iskazala zelja za dubljim dozivljavanjem dela, oni su imali kult pokojnika. Dok helenisti ka (gr ka) glava ostavlja na nas utisak svojim utan anim poimanjem psihologije modela, rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izvestaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na povrsinu samo slu ajno. A zapravo se radi o praota kom liku strahovitog autoriteta. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski obi aj da se, kada umre glava porodice, pravi vostana figura njegovog lica koja se uva u udubljenju zida ili porodi nom oltaru. Vremenom se ovakvi portreti po inju raditi u mermeru, te postaju trajniji i monumentalniji u fizi kom i duhovnom smislu. Dela:
Portret rimljanina, 80 g.p.n.e., mermer
Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka, 30 g.p.n.e., mermer
REPREZENTATIVNA STATUA
Rimske politi ke i vojne vo e bile su odlikovane na taj na in sto su se njihove statue postavljale na javnim mestima. Tako e, postojale su sematizovane poze za odre enu drustvenu funkciju.
U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko bi e, a ovakvo poimanje bozanskog vladara poti e iz Egipta i sa Bliskog Istoka. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje, a paznja je usresre ena na o i nadahnutog pogleda.
Portret iz Trajanovog vremena (98 117 godine) zra i udnom snagom , sli no gr kom patosu, pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera.
U III veku krize, kriza se odrazava i u umetnosti. Velika je relisti nost portreta (o i) iji je cilj u izrazu, a ne u dokumentu. Prikazuju se sve mra ne ljudske strasti ljudske naravi: strah, podozrenje i svirepost. Ose a se psiholoska obnazenost koja nas podse a na agoniju rimskog sveta, koja nije bila samo fizi ka ve i duhovna. Nesto kasnije Plotin filozof je u tolikoj meri prezirao nesavrsenstvo fizi kog sveta da uposte nije ni hteo da ima portret, (bio je ruzan, pa zbog toga i kompleksas prim. autora), a ovakvo glediste predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala.
Pod uticajem hrisćanstva (koje je 313. godine legalizovano Milanskim ediktom, a 395. godine postalo drzavna religija) menja se rimski portret. U hrisćanstvu su o i prozori duse , te se uve avaju, postaju izuzetno zna ajne i oblikovane. Dela:
August iz Primaporte, 20 g.p.n.e., mermer
Zenski portret, 90 godina,mermer
Trajan, 100 godina
Konjani ka statua Marka Aurelija 180 godina
Filip Arabljanin 249 godina
Karakala 217 godina
Plotin, kraj III veka
Konstantin Veliki
ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF
Nastao iz zelja rimskih imperatora da ovekove e svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima, slavolucima i stubovima. Koristi se tehnika skja aturo, tj. do aravanje dubine prostora na reljefu upustanjem oblika na osnovnu ravan. Prvi je plan malo izba en, drugi malo upusten tj. figure koje su nam blize su izra ene u ve oj plastici. Reljefi:
na Ari Pacis (Oltar mira) izra en 13 g.p.n.e. teme su idealizovane, ali pune stvarnih pojedinosti. Tu je "helenski stil" koji tezi ka klasi nom, dostigao svojh najve i izraz. Uo ava se ve a briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasi ne Gr ke.
Trajanov stub izra en 106 113 godine u ast pobede nad Da anima. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simboli ne) sa realisti nom obradom prostora. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i duzini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. On je tako e i najve i promasaj, jer bi posmatra morao da tr i oko stuba da bi pratio pri u.
reljefi na Konstantinovom slavoluku slavoluk je izgra en 312 315 godine. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. Ovde nema kosih linija, nema skra enja, arhitektura je spljostena uz pozadinu reljefa. Figure podsje aju na lutke: velike glave, patuljasta tela i nerasčlanjena. Nestao je kontraposto.kompozicija je simetri na i naglasava polozaj imperatora u frontalnom stavu.
SLIKARSTVO
U slikarstvu uo avamo uticaj gr ke i etrurske umetnosti. Osnovni koncept i gr kog i rimskog slikarstva je realisti ko-iluzionisti ki. Zastupljene su sve teme: mitoloske, istorijske, pejsazi, zanr-scene, portreti, mrtva priroda i dr. Koristi se linearna perspektiva skenografia, ali je nedosledna i nije nau no dokazana, i ima vise nedogleda i vazdusna perspektiva skiagrafia. Boje su biljne i vesta ke. Slikalo se na drvetu, zidu i sl. Tehnike:
a preko oslikane povrsine utiskuje se sloj voska
b vosak se mesa sa pigmentom, nanosi, pa gla a
Najranija faza zidnog slikarstva tzv. prvi stil iz II v.p.n.e. je povezana sa helenizmom. Oko 100 g p n e ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji slozeniji stil kojim se htelo pomo u iluzionisti kih perspektiva i prozorskih efekata uklju uju i predele i figure probiti i produbiti ravna povrsina zida Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi, tre i i etvrti stil. Posto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteza i kod pejsaza jedinstvo slike i crteza nije strukturno, ve poetsko. Ni senke nisu dosledne.
Slikanje portreta kao i portetnih poprsja sluzilo je kultu predaka, ali nista nije sa uvano. Poznati su fajanski portreti. Dela:
Bitka kod Isa, kopija u mozaiku
Igra piljaka, I vek p.n.e., prefinjen linearni stil na mermernoj plo i
Soba sa Iksionom, Pompeja, 63 79 godine, 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv
Arhitektonska panorama, I vek p.n.e.
Friz od zidnih slika u Vili Misterija, 50 godine
|
