ROKOKO (XVIII vek)

ROKOKO (XVIII vek)

FRANCUSKA

godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. U enje u akademijama se zasnivalo na klasicima, Rafaelu, Pusenu. Od 1663 g. Lebrun postaje njen direktor. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrse Colbert i Lebrun., ne samo zahvaljuju i novcu, ve i novom sistemu skolovanja u odobrenom stilu.

Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteza i boje:

«Konzervativci crtez stoji iznad boje, koja deluje na ula

«Rubensovci» - boja je bitnija od crteza jer je vernija prirodi

Lebrunov autoritet opada, 1715 g. umire Luj XIV, a sa tim je savladana diktatorska mo akademije. 1717 g. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu, kada je u akademiju primljen Vato, na osnovu svog «Hodo asća na Kiteru». Svuda se ose a uticaj Rubensa i venecijanaca.

Ina e, umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Ona vise nije monarhisti ka ni versajska. Vise se ne radi za « Kralja Sunca», ve za novu klijentelu oboga enu burzoaziju, krupne trgovce. Pariz, iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj, ponovo postaje centar.

Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka. Zovu ga i stilom Luja XV. Rokoko = vesela dekoracija pe ina skoljkama i kamenjem. Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava, svakodnevnog zivota i scena iz pozorista. Grupe muskaraca i zena u nestvarnim, idili nim pejzazima udvaraju se re ima, igrom i muzikom. Radi se i portret. Boje su svetle, ruzi asta i plava, nanete u sitnim mrljama lakim dodirom etkice sugerisu oblike pokret i atmosferu. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog drustva za vreme Luja XV, drustva zabave i dokolice. Tada i francuska aristokratija tezi za lakom zabavom, ljubav je neobavezna- flert, lisena dubine i strasti. Sve je lako, neobavezno i povrsno. Slike su malih formata. Umetnost tezi da osvoji posmatra a, puno je povrsne lepote i elegancije. Bitna je dopadljivost. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Slikarstvo je ljupko i ulno, bez emocionalne dubine

JEAN ANTOINE WATTEAU 1721 g.)

Antoan Vato je tvorac i tipi an predstavnik rokokoa stila. Pod uticajem je Rubensa, koristi njegovu paletu boja, gradi slike svetlosću i bogatim koloritom, konture ne postoje. Teme su fetes galantes galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog drustva i pozorisne glumice u vrtu.

Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage.

Njegovi pejzazi podse aju na pozorisne kulise. Svet posmatra kao «pozoriste prirode» u kom pripadnici mondenskih drustvenih krugova uzivaju u dokolici. Dela:

Hodo asće na Kiteru, 1717 g., Slika na platnu, Luvr Pariz, na osnovu nje dosao na Akademiju, mada je slika rusila sva akademska pravila.

L'indifferent (Nonsalantni mladi ), 1717 g., Slika na platnu Luvr, Pariz

FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g.)

Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 1764) - ljubavnica Luja XIV, koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur.

Bio je i dvorski portretista.

Slika vedra zivotna zadovoljstva, esto prelaze i granicu dobrog ukusa. Ima teznju da se dopadne. Radio je i mnoge mitoloske predstave Venere, zenski akt. Najvise voli svetlo ruzi astu i plavu boju. Slike mu se grani e sa pornografijom. Radio je portrete, pejzaze, dizajnirao je porcelan tapiserije, radio je scenografije. Dela:

Gospo a de Pompadour, 1756 g., Alte Pinakothek, Minhen

Porodica za doru kom, 1739 g., Luvr, Pariz

JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN 1779 g.)

Zan Batista Sarden-ov stil se uslovno moze nazvati rokokoom. On sadrzi flamanski realizam. Po eo je kao slikar mrtve prirode, a kasnije i prizora iz gra anskoga porodi nog zivota. Bio je majstor i zanr-scena i mrtve prirode.

Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz zivota obi nih ljudi.

Preovla uju sme i i zagasiti tonovi. To su skromna platna sa toplim ruzi astim tonovima uz prigodan naturalizam. Dela:

Kuhinjska mrtva priroda 1735 g., Ashmoleov muzej Oxford0

Guvernanta, 1738 g., Kanadska nacionalna galerija, Otava

Povratak sa pijace, 1739, slika na platnu Luvr, Pariz

JEAN HONORE FRAGONARD 1806 g.)

Od svojih dvaju u itelja Bouchera i Chardina, ve i uticaj na njega Buse. Sa nadahnutom lako om, spontanosću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov zivot pokretu rokokoa.

Slika brzim pokretima kista sa nanosenjem bogatih slojeva boje. Odlu no postupanje sa bojom i snazan naturalizam podse aju na Halsa i Rembrandta, a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele, erotske prizore i ljubavne susrete.

Fragonard je nadziveo svoju eru, njegove slike izlaze iz mode priblizavanjem Revolucije. Umro je siromasan i zaboravljen. Dela:

«Kupa ice» 1765 g., slika na platnu, Luvr, Pariz, spontanost podse a na Rubensa. Elipsasti pokret, jaka atmosferska magla.

Muzika, 1769 g., ulje na platnu, Pariz

Bu enje Ljubavi 1773 g., zbirka Frick, NY, naru ila gospo a Barry ljubavnica posle de Pompadour-ove.

Sumrak, 1778 g., Luvr, Pariz

ENGLESKA

Engleska arhitektura XVII veka u opstim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. Oko 1700 godine, visoki barok pobe uje klasicisti ku tradiciju, ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je dosao za njim.

Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan, ali nepriznat, uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske skole posle srednjeg veka, od ve eg zna aja.

Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost, koje su kao tipi ne za rokoko, preovla ivale u Evropi. Pokazivali su ve u sklonost ka formalizmu i naglasavali su tradiciju sto u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma, mada jos uvek sa nekim vrednostima rokokoa, koji e prerasti u svojevrstan oblik romantizma.

Najvise se radi portret, gra anski i jednostavan i pejzazi. Slikarstvo je zasnovano na liniji, manja je plasti nost oblika.

WILLIAM HOGARTH 1764 g.)

Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme». Bio je kriti ar engleskog drustva sa ironi nim humorom. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kriti ar drustva po svom sopstvenom pravu. Svojim «moralitetima» podu ava vrlinama srednjeg staleza. Dela:

Orgija Prizor III iz puta razvratnika, 1734 g., Muzej Sir Joshua Sonaea, London

THOMAS GAINSBOROUGH 1788 g.)

Gejnzboro je po eo da radi kao pejzazista, a zavrsio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog drustva. Ima prozirnu tehniku i lako u poteza. Dela:

Robert Andrews i njegova zena 1750 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London

G a Siddons, 1785 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London

JOSHUA REYNOLDS 1792 g.)

Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti, koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu.

U njegovom stilu se ose a uticaj venecijanaca, flamanaca i Rembrandta vise nego sto je hteo da prizna u teoriji.

Ve inu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerusavanjima. Dela:

Portret Johna Campbella, 1778 g., Dvorac Cawdor, Skotska

G a Siddons, kao muza tragedije, 1784 g., San Marino, Kalifornija