ROMANTIZAM
Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g., koji se suprotstavlja neoklasicizmu. To je pravac koji se prvo javlja u muzici, knjizevnosti i pozoristu. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma, jer je on vise stanje duha i senzibiliteta umetnika, a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista isti e u prvi plan nacionalne osobine, spontanost, imaginaciju i mastu, kao osnovnu sadrzinu umetni kog stvaralastva. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetni kog izraza, promenljivost prirode i ose anja.
Nezadovoljstvo civilizacijom burzoazije, koju su smatrali besciljn 929b18j om i ruznom i nezadovoljstvo zvani nom akademskom umetnosću, bili su izvor romanti arskog nemira i bekstva u san, egzotiku daleke zemlje i srednjevekovnu proslost. Joachim Winckelman (1717 1768 g.) bio je istori ar umetnosti i teoreti ar moderne umetnosti
I romanti ari kao i neoklasicisti pokazuju teznju vra anju i obnavljanju starih stilova, ali je razlika u izboru motiva:
Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najvisi umetni ki izraz, a
Romanti ari beze u proslost jer su nezadovoljni vremenom u kojem zive i koje preziru. Kako izrazavaju dramati ne i dinami ne tokove ljudskog bi a, oni se priblizavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika, boje, kontrasti svetlog-tamnog.
este teme kojima su se bavili romanti ari:
Natprirodno tuma enje snova
Mitski dozivljaj no i ( esta tema «romanti arska no
Slozenost ljudske duse (istrazuju dublje, mra nije nivoe ljudske duse)
Religija
Odnos oveka i prirode, pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgrani noj i divljoj
Romantizam daje prednost obnovi, ne jednom, ve velikom broju stilova. Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama.
SLIKARSTVO
Slikarstvo romantizma zapo inje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izvesta enosti i plitkosti i povrsnosti. Rade se dramati no-sentimentalne teme, inspirisane knjizevnosću i istorijom srednjeg veka, dok je slikarstvo pejzaza izraz odre enih drustvenih stanja.
FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX 1863 g.)
Bio je jedan od najve ih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. U po etku karijere upoznaje Zerikoa, koji na njega presudno uti e. Divio se Constableu, a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Spaniju, Alzir i Maroko.
Vise je tezio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski doga aj. Teme: haremske odaje, lov na lavove, prizori sa ulice. Retko je slikao portrete po porudzbini, radio je portrete svojih prijatelja i saputnika.
Daje dramati ne kontraste svetlosti i senke, radi vrstu kompoziciju i kompaktnu.
Snazni fluidni potezi etkicom, pokazuju da je bio «rubensovac». Bio je najve i kolorista romantizma. Dela:
Pokolj na Hiosu 1824 g., Luvr, Pariz
Gr ka izdise na rusevinama Missolonghija, 1827 g., slika na platnu, Muzej likovnih umetnosti, Bordeaux, gr ki rat za nezavisnost protiv Turaka
Frederik Sopen, 1838 g. Luvr, Pariz
Otmica Rebeke, 1846 g., ulje na platnu Metropolitan museum, NY
Sardanpalova smrt, Luvr, Pariz
Odaliska 1850 g., Muzej Fitzwilliam, Cambridge
THEODORE GERICAULT 1824 g.)
Zeriko je prouzrokovao bu nu pojavu romanti arskog pokreta kada je 1818 g. izlozio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragi an brodolom sa svim realisti nim pojedinostima i izrazajnoj snazi. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva.
Konji su bili njegova velika strast, a jos u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. Umro je 1824 g. posle nesre nog slu aja prilikom jahanja.
Istrazivao je krajnosti ljudskih stanja, slikaju i ak i portrete dusevnih bolesnika, ta sposobnost da se u zrtvama dusevne bolesti vide sebi ravna ljudska bi a, a ne prokleti ili op injeni izopstenici, jeste jedan od najplemenitijih plodova romanti arskog pokreta. Njegovi glavni uzori su: George Stubbs engleski slikar zivotinja, veliki majstori baroka, David i Mikelan elo. Dela:
Oficir carske garde na konju, 1812 g., Luvr, Pariz
«Meduzin» splav 1819 g., Luvr, Pariz, realisti ne pojedinosti
Ludak 1824 g., Muzej likovnih umetnosti, Gand
HONORE DAUMIER 1879 g.)
Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar, ironija. Bio je zajedljiv politi ki karikaturista. Radio je satiri ne crteze za pariske novine.
iste konture i sistematsko sen enje unakrsnim crtama. 1840 godine prelazi na slikanje.
On se ne moze zvati realista, interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog zivota. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa sirinom ljudskog saose anja.
Figure su mu snazne vajarske jednostavnosti. Dela:
Ovoga mozemo mirno da pustimo na slobodu, 1834 g., litografija
Vagon tre e klase, 1862 g., Metropolitan museum, NY, prikazao udno moderno ljudsko stanje «usamljena gomila», saose anje za dostojanstvo sirotinje
Don Kihot napada vetrenja e, 1866 g., privatna zbirka, NY bio je op injen pustolovinama Don Kihota (Cervantes, roman XVI vek)
BARBIZONSKA SKOLA
Francuski pejzazisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske sume i radili su pejzaze i prizore seoskog zivota. Najzna ajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile.
CAMILLE COROT 1875 g.)
1825 g. otisao u Italiju i prou avao predele oko Rima. On je radio mala platna na licu mesta, za sat ili dva prikazivao je svojstva jednog mesta u odre enom trenutku
Nijedan od njegovih pejzaza (Francuska, Pariz, Rim) nije slikanje prirode u smislu oponasanja stvarnosti. Oni odgovaraju stanju njegove duse izrazenom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. Svetlosću i srebrnkastim odblescima pejzaze oboga uje atmosferom, izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu. Dela:
Papigno, 1826 g., Cirih
FRANCOIS MILLET 1875 g.)
Dela:
Seja , 1850 g., Muzej likovnih umetnosti, Boston
FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 - 1828 g.)
Bio je sin siromasnog zlatara iz Saragose. 1763 g. seli se u Madrid. 1776 g. ponovo dolazi u Madrid, nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspesan umetnik 1799 g. dvorski slikar Karla IV. 1811 g. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Spanije. Sa povratkom apsolutisti kog rezima Ferdinanda VII odlazi u Pariz, a 1825 g. nastanio se u Bordou, gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu.
Bio je jedini umetnik genije svoga doba. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. U toku 80-tih XVIII veka, postaje sve ve i liberal, naklonosti ka prosve enosti i revoluciji. Pa ipak, bio je cenjen na dvoru kao portretista. Napusta rokoko i po inje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza. Sam sebe opisuje kao u enika Velaskeza, Rembrandta i prirode:
Velazquezu zahvaljuje na ose aju za mekane, tonske prelaze koji se postizu nanosenjem boje u slojevima,
Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugo ajima, a
Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika, lepih i ruznih.
Blestav kolorit, siroki te ni potezi etkicom. Kompozicija mu je slobodna, boja sveza, te veliko bogatstvo palete.Radio je i tehniku bakropisa.
Bio je pronicljiv promatra drustva svog vremena, njegove portrete karakterise zapanjuju a snaga karaktera. Goja je bio slobodnouman ovek, prosvetiteljskih nazora, a drustveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba.
Teme su mu bile:
religija
svet osiromasenih ljudi,
tajanstveni svet vestica i arobnjaka,
dvorski portreti plemi a i kraljevske porodice,
ratna tematika (francuski napad, narodni ustanak),
ugnjetava i,
ciklus «crnih slika» (radio od 1819.g. kada je poludeo pa do smrti 1828.g.),
lazni moral i toboznja poboznost,
ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 1820.g.).
Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti. Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romanti ke i impresionisti ke portrete. Dela:
«Ranjeni zidar», 1786 1787.g., muzej Prado Madrid, najpre se zvala «Pijani zidar»
«Veliki jarac», 1797 1798.g., muzej Lazzaro, Galadiano
Porodica Karla IV, 1800.g., Prado, Madrid, snazno razotkrio karaktere li nosti
Kolos 1803.g., Prado, Madrid
3.maj 1808.g., 1814.g., ulje na platnu, Prado, Madrid, prikazano streljanje i ustani ka hrabrost, nemilosrdno ubijanje
Bobabilicon, 1818.g., Metropolitan Museum, NY
Auto portret sa dr.Arrietom, Institute of Art, Minneapolis.
JOHN CONSTABLE 1837.g.)
Engleski pejzazista, vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. Pejzaz okupan svetlosću, oblaci na nebu i atmosferske prilike nagovestavaju impresionizam. Slobodan i li an potez etkice. Skice za slike radio je u ulju studije. Dela:
Hempstedska pustara, 1821.g., skica uljem, Gadska umetni ka galerija, Manchester
Stoke kraj Naylanda, 1836.g., Chicago
JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER 1851.g.)
Tako e je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaza. Op injen je svetlosću i bojom. U svojim pejzazima slikao je borbu izme u prirodnih sila, vode i vazduha i vatre, kao trenutak prirode u borbi kosmi kih sila. Svetlosću i bojom on dematerijalizuje oblike u koloristi ke mase. Teme su mu uglavnom veli anstvenost neba, sunca i mora. Prikazuje mo i nepredvidivost prirode.
Zapo eo je kao akvarelist u tehnici koja mozda moze objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti». (Akvarel tehnika omogu uje nezne, svetle i prozirne boje). Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdusaste vizije naslikane obojenom vodenom parom». Dela:
Snezna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa, 1812.g., London, majstorski prikaz mo ne i nepredvidive prirode
Brod sa robljem, 1839.g., slika na platnu, Muzej likovnih umetnosti, Boston
On je bio Nemac, imao je potresno detinjstvo. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g., mla a sestra sa dvadeset meseci, a brat mu se utopio spasavaju i mu zivot prilikom nesre e na klizanju.
Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvaznijih u Evropi), a potom je otisao u Dresden. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III, a kasnije Friedrich Vilim IV, car Nikola, kralj Aleksandar i dr. Me utim, Friedrich je umro siromasan.
Bio je najpoznatiji i najzna ajniji Nema ki romanti arski slikar. Svojim jednostvanim izrazom do arao je misti no ose anje usamljenosti i ovekove drame. Priroda je za njega zivo bi e, neukrotivo i nepredvidivo. Tema putnika lutalice, putovanje u tajnoviti, moza neprijateljski svet je njegova esta tema. On prikazuje nadmo prirode i sila svemira nad ovekom. Dela:
Redovnik na morskoj obali 1810.g., Neue Nationalgalerie, Berlin, religijski simbolizam
Opatija u Hrastovoj sumi, 1809 - 1810.g., Stadtliche Museen, Berlin
Putnik nad morem magle, 1818.g., Hamburg Kunsthalle, Hamburg
Mese ina nad morem, 1822.g., Neue Nationalgalerie, Berlin
Brodolom «nade», 1824.g., Hamburg Kunsthalle, Hamburg
Muskarac i zena posmatraju mesec 1835.g., Stadtliche Museen, Berlin
JOHANN HENRICH FUSELI 1825.g.)
Bio je Englez svajcarskog porekla. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. Po o evoj zelji trebao je biti svetstenik, no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi. Od 1770 1777.g. ziveo je Italiji. Od 1780.g. zivi u Londonu. Postao je lan Kraljevske umetni ke akademije. Jedan od najslavnijih njegovih u enika je William Blake.
On spada u tzv. «vizionarske slikare». Svoj stil je zasnovao na Mikelan elu i maniristima. Sekspir i Mikelan elo su za njega bili bozanstva. On je preobrazio ljupku, simboli nu faunu neoklascizma, punu leptira i konja, u udna i zbunjuju a udovista iz maste. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantasti nog, zastrasuju ih slika i erotskih iskusenja. Dela:
Kosmar 1790.g., Goethe Museen, Frankfurth
Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre, 1802.g., Kunsthaus, Zurich
WILLIAM BLAKE 1827.g.)
Bio je usamljenik, vizionarski pesnik i slikar. Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama, u Londonu. Fusselijev u enik.
Ose ao je divljenje za srednji vek i priblizio se vise no ijedan drugi umetnik romanti arskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa).
Za njega je mo razuma krajnje razorna, posto gusi viziju i nadahnu e. Za njega je «unutrasnje oko» bilo jedino zna ajno, nije ose ao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet ve nosti», u kojem nema razgrani enja izme u istine i varke, iskustva i maste, stvarnog i natprirodnog. Njegovi likovi su se odlikovali klasi nom lepotom i isto om linije. Dela:
Prauzrok stvari Bog, naslovna strana knjige Europe, a Prophecy, 1794.g., reljef u metalu, Ofort tehnika, bojen rukom, Washington DC
Njutn, 1795.g., Tate Gallerie, London
Razvija se sli no slikarstvu, mada je ono mnogo manje smelo. Jedinstvena vrlina vajarstva, njegova prostorna realnost, nije odgovarala romanti arskom temperamentu. Vajarstvo je tako e pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) anti kim statuama.
FRANCOIS RUDE (1784 1853.g.)
Dela:
«Marseljeza», 1833 1836.g., na Triumfalnoj kapiji u Parizu, je jedino remek delo romanti arskog vajarstva.
Spomenik marsalu Neju, 1853.g., bronza, Pariz
|
