Vecina ljudi je cula nesto o Novom svetskom poretku. Neki su cak procitali citave tomove knjiga o tome. Ali malo ljudi koje ja srecem mogu sazeto da objasne sta je to. Kao pisac, analiticar globalnih geopolitickih odnosa, politicki 23423l1117x komentator i javni govornik, ja cesto nailazim na ljude koji koriste termin "Novi svetski poredak" ali ne mogu da objasne sta je to. Ako ih upitate da objasne obicno pocnu da zamuckuju, "to je...hm...znate...ah...zar nije to nesto sto je dobro zapocelo a ispalo lose?"
Pa, na neki nacin jeste. Kao na primer Hitlerov Treci Rajh. On je takodje obecavao da ce doneti Novi svetski poredak. Bukvalno tako. Ako sumnjate, samo proverite neke od postera po Beogradu (1941). A Hitlerov Novi svetski poredak je takodje dobro zapoceo - za podjarmljeni nemacki narod, koji je gladovao i bio ponizen od strane pobednickih i arogantnih saveznika iz Prvog svetskog rata. Ali se lose zavrsio, i za nemacki narod i za milione drugih ljudi sirom sveta.
Boljsevici su takodje pokusali da izgrade svoju verziju "Novog svetskog poretka," koji je globalno reklamiran kao Komunisticka internacionala, i koristili su slogane kao sto su "proleteri celog sveta - ujedinite se."
Ali traganje za "novim svetskim poretkom" datira mnogo pre Hitlera, Lenjina ili Staljina. U stvari, ide cak toliko unazad u proslost koliko i covekova ambicija da vlada zivotom drugog coveka. Nikolo Makijaveli, na primer, napisao je u svojoj knjizi "Princ" (1513): "Nista nije teze isplanirati, nista nije problematicno sto se tice uspeha, niti opasnije da se kontrolise, od kreiranja novog poretka stvari."
Ali svetski vladari u usponu, gladni moci - pocev od Dzingis Kana, preko Atile Hunskog, Napoleona - retko obracaju paznju na reci mudrosti, i ne trude se da nauce nesto iz istorije. Oni je umesto toga ponavljaju. Obicno na svoju stetu. Zbog cega svaka varijanta "novog svetskog poretka" ima tendenciju da se na kraju raspadne i neminovno zavrsava u korpi za smece istorije.
Zato Novi svetski poredak (NWO) 1990-ih nije nista vise nego najnovija marketinska maska koja koristi pozitivne reci da zamaskira zle planove zapadnih arhitekata novog svetskog poretka. Reci "Novi svetski poredak" prvi put je izgovorio u savremenom kontekstu americki predsednik Dzordz Bus 1990.godine, kada je likovao zbog navodne pobede Zapada u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom. Njegove reci su nudile nadu ("novu") u bolji zivot ("svet") koji je pred nama; zivot koji bi se zasnivao na (zakonu i) "redu/poretku," a ne na sirovoj primeni sile, koju je "Banda sa Istocne strane", iz Kremlja, koristila u svojim sferama uticaja i kontrole.
Umesto toga, poslednje izdanje Novog svetskog poretka dalo je istu staru "diplomatiju oruzja" koju su koristili i Sovjeti, s tim sto se sada koriste veca oruzja i vise diplomatije da se maskira grabljenje vlasti Bande sa Zapadne strane.
Prva njihova zrtva bio je Irak. Zapad, ukljucujuci tu Vasington, London, Paris i Bon, prvo je naoruzao i podrzavao rezim Sadama Huseina, dok je vodio rat sa Iranom u ranim 1980-im godinama. To su radili i Sovjeti. I jugoslovenska komunisticka vlada, koja je pomogla da se izgradi i naoruza Sadamova vojska. Ukratko, u dvopolnom svetu ranih 80-godina, Sadam je bio svaciji "decak svetle kose," uprkos tome sto je crnomanjast, ima crne brkove, i sumnjivu proslost vezanu za ljudska prava irackih Kurda i Siita.
Onda, kako se zavrsio rat sa Iranom i kako je Banda sa Zapadne strane tvrdila da je pobedila u Hladnom ratu protiv Sovjetskog Saveza, Irak je iznenada postao potencijalna pretnja. Ne za Zapad, pazite, ciji je saveznik Husein bio sve vreme. Vec za Izrael, zakletog neprijatelja arapskog sveta, sto je ukljucivalo i sve mocniji Irak.
Tako je kljuc strategije mocnog pro-izraelskog lobija u SAD bio da se napravi da izgleda kao da su Sadam i iracka vlada u stvari neprijatelji SAD i Zapada, a ne samo Izraela. Jedan nacin da se ovo uradi je bio da Sadam prekrsi takozvanu Karterovu doktrinu - koja je tvrdila (1970-ih godina) da je svaka pretnja naftnim poljima na Bliskom Istoku pretnja nacionalnoj bezbednosti SAD.
Nastupa americka ambasadorka u Bagdadu, Ejpril Glaspi, nosilac clanske karte Novog svetskog poretka:
Prema izvestaju od 15.decembra 1995.godine u londonskom listu Guardian, ambasadorka je "iz naokola nagovestila da mali napad da se zauzmu dva naftna polja ne bi izazvao suvise nevolja, ali da se Sadamova okupacija Kuvajta nece tolerisati. On je dobio poruku da je otisao predaleko. Sledeceg dana bagdadske novine su objavile fotografiju 10.000 irackih vojnika kako se povlace iz Kuvajta; a Sadam Husein je obavestio Savet bezbednosti UN da namerava da povuce svoje trupe i isto to uveravanje dao jordanskom kralju Huseinu. Bilo je suvise kasno. Tacer i Bus su bili raspolozeni za rat. Americka i britanska javnost je bila ubedjena da se Sadam upustio u ludu avanturu hitlerovskog tipa da osvoji Bliski Istok. Tako su poverljivi satelitski snimci, koje niko nije video, citirani da se dokaze ta tvrdnja. Osim sto je nisu dokazali."
Prica objavljena u listu Guardian u decembru 1995. baca vise svetla na prvu veliku prevaru Novog svetskog poretka, koja je upotrebljena kao izgovor za masovno ispoljavanje moci Novog svetskog poretka u takozvanom Zalivskom ratu:
"Urednistvo lista St Petersburg Times na Floridi je na sedmom spratu jedne od onih obicnih, funkcionalnih kula u centru grada koje cine urbanu Ameriku. Ono je veliko, belo i ima savrsenu klimatizaciju i u njemu je zabranjeno pusenje. Na prvi pogled to nije mesto gde biste ocekivali da se pojavi jedna od najsenzacionalnijih prica poslednjih nekoliko godina: kako je Busova administracija izmanipulisala Ameriku da podrzi Zalivski rat. Ali Dzin Heler je nominovana za Pulizerovu nagradu pet puta, a dva puta je bila na drugom mestu za nagradu, tako da kada je zatrazila dozvolu da potrosi 3.200 USD na dve satelitske fotografije njene novine su je podrzale.
Radoznalost Helerove podstaknuta je u septembru (1990) kada je procitala izvestaj komercijalnog satelita koji kruzi iznad Kuvajta i snima. Ona je zelela da vidi sta bi jedine nezavisne slike rekle o navodnoj masovnoj akumulaciji irackih trupa na granici Kuvajta i Saudijske Arabije. Za 1.500 USD po snimku, firma Soyuz Karta je pristala da ih obezbedi. Ali na fotografijama nije bilo ni traga od 265.000 irackih vojnika i 1.500 tenkova za koje su americki zvanicnici rekli da su tamo.
`One (fotografije) su bile tako jasne da ste na aerodromu Rijad u Saudijskoj Arabiji mogli da vidite poredjane americke avione,' kaze ona. Dala je fotografije dvojici strucnjaka na analizu. 'Pogledala sam ih sa mojim kolegom i oboje smo rekli potpuno istu stvar u istom trenutku: 'Gde su?' ' seca se Piter Cimerman, strucnjak za satelite na univerzitetu Dzordz Vasington.
'Jasno smo mogli da vidimo glavni put koji vodi kroz Kuvajt, juzno ka Saudijskoj Arabiji, ali bio je prekriven pescanim nanosima, od vetra, i bilo je jasno da se tuda nikakva vojska nije kretala. Mogli smo da vidimo prazne barake gde biste ocekivali te hiljade vojnika da budu, ali i te barake su bile napustene.'
Dzin Heler je napisala svoju pricu za list St Petersburg Times. Prica je pocinjala recima: 'Vreme je da se mobilise Agata Kristi na duznost na Bliskom Istoku. Nazovimo to Slucaj neprijatelja koji iscezava.'
Kada se danas seca toga Heler kaze: 'Da se ta prica pojavila u listu New York Times ili Washington Post, bilo bi svasta. Ali nas list je sa Floride, svetske prestonice penzionera, i sta mi mozemo da znamo?'
Godinu dana kasnije, general Kolin Pauel je priznao da je pogresno sracunao cifre. Nije bilo masovne akumulacije trupa. Ali do tada se rat zavrsio, i to pobedom, i nije bilo vazno da li je 'dokaz' o Sadamovim krvozednim namerama bila prevara. Osim toga, to nije bila jedina smicalica koja je koriscena da se ubede oni koji oklevaju."
Tako je Iraku namesteno da bude dezurno strasilo Novog svetskog poretka na Bliskom Istoku, iako nije bio pretnja americkim interesima na tom prostoru. A ovaj dojucerasnji prijatelj Vasingtona, Londona, Pariza i Bona, je postao prva zrtva Novog svetskog poretka tokom zalivskog rata 1991, i istrpeo je gnev najveceg skupa vojne moci od kraja drugog svetskog rata.
Cak i sad, devet godina kasnije, iracki narod jos uvek umire zbog genocidnih sankcija UN. A zemlju jos uvek bombarduju u tom "Zaboravljenom ratu", dok je paznja sveta skrenuta na nove konflikte koje je izazvao Novi svetski poredak, na Kosovu, u Dagestanu, Ceceniji ili Istocnom Timoru.
Tragedija Iraka opisuje kako je zapoceo poslednji Novi svetski poredak. Tragedija bivse Jugoslavije je naredno poglavlje u borbi Bande sa Zapadne strane za svetskom dominacijom. Vise o tome i o razlozima zasto sto su Srbi postali sledece zrtve Novog svetskog poretka citajte u mom sledecem clanku.
|
