Usvajanje trećeg jezika u specifičnom istorijskom kontekstu : srpski u Temišvaru

Usvajanje trećeg jezika u specifičnom istorijskom kontekstu : srpski u Temišvaru

Sažetak

Rad analizira jedinstveni jezički fenomen koji je karakterisao zapadnu granicu Rumunije 80-tih godina: usvajanje srpskog jezika od strane Rumuna u Temišvaru, za vreme komunističkog režima, pre svega kroz gledanje programa jugoslovenskih televizija. Za ocenjivanje jezičkih sposobnosti učesnika primenili smo jezički test, poluotvoreni intervju na rumunskom i slobodan razgovor na srpskom. Neki sagovornici su pokazali veoma visoku komunikativnu kompetenciju, što je osporilo našu prvobitnu hipotezu: ova studija je pokazala da gledanje televizije tokom dugog niza godina, može do određene mere da utiče, osim na usvajanje rečnika, i na usvajanje nekih delova gramatike stranog jezika.

Ključne reći: usvajanje stranog jezika, srpski jezik, Rumunija, Temišvar, komunizam

1. Svakodnevni život u komunizmu

Godina 1945. označava početak nove ere u savremenoj rumunskoj istoriji, koju karakterišu velike političke, društvene i ekonomske promene. U drugoj polovini dvadesetog veka, komunizam je postao „preovlađujuća realnost za Rumune” (Hitchins 1992: 1080), služeći, više od četrdeset godina, kao ideološki pokrov za politički i ekonomski sistem koji je sve više udaljava Rumuniju od zapadne Evrope.[1] Nikolaje Čaušesku postaje predsednik Rumunije 1965, a tokom njegove vladavine, Rumunija postaje sve zatvorenija, da bi, pri kraju njegove vlasti, ekonomska kriza dostigla svoj maksimum, dok je svakodnevni život Rumuna tekao pod znakom opšte oskudice.

Osamdesete godine prošlog veka bile su period ekstremnog siromaštva za većinu Rumuna. Opštu ekonomsku krizu amplifikovao je bolni proces vraćanja državnih dugova i implementacija džinovskih projekata staljinističke inspiracije. Sve to je bilo činjeno na štetu životnog standarda: racionalizacija, oskudica hrane i struje, nedostatak zdravstvene nege bile su nove socijalističke realnosti. Svakodnevni život Rumuna tekao je u znaku straha, zastrašivanja, sumnje da osoba pored tebe može da bude doušnik, korupcije; političko suzbijanje je postalo ekstremno agresivno; profesionalno unapređenje se vršilo bez obzira na kvalifikacije i sposobnosti, po političkoj podobnosti. Kao odraz opšte oskudice može da posluži i činjenica da su ljudi stalno krali na poslu i izmišljali strategije za snabdevanje domaćinstava.[2]

2. Televizijski program 323i84d

Deo pomenute oskudice bilo je i drastično skraćenje televizijskog programa, zbog „štednje struje“ koje je Čaušesku inicirao između 1985. i 1989, tako da je program rumunske televizije trajao tačno dva sata dnevno, između 8 i 10 časova uveče. Najveći deo programa bio je posvećen kultu ličnosti Čaušeskua i njegove supruge Elene. Kao reakcija, sve više ljudi je počelo da traži alternativna rešenja koja bi ispunila njihove potrebe za informacijama i zabavom. Pošto su televizije susednih zemalja u pograničnim zonama imale jak signal, Rumuni su počeli da prate programe bugarske, mađarske i jugoslovenske televizije. Od ovih televizija, jugoslovenska je bila daleko najliberalnija i imala je najraznovrsniji i najzanimljiviji program. Štaviše, imala je vrlo jak signal koji je pokrivao ceo Banat i deo Muntenije i Oltenije, gde se poklapao sa bugarskom televizijom. Međutim, ljudi nisu rado gledali bugarsku televiziju zbog lošijeg kvaliteta programa i sinhronizovanja filmova na bugarski. Temišvarski istoričar Viktor Nojman primećuje da se „do 1989. svet mogao gledati kroz televizijske programe iz Budimpešte, Beograda i Novog Sada“ (Neumann 2000: 122).

3. Usvajanje stranog jezika preko televizije – nekoliko teorijskih zapažanja

U Temišvaru, a i šire u Banatu, do nedavno se moglo čuti: „E, pa ja sam naučio srpski sa TV-a“. Naravno, misli se na jugoslovensku televiziju koju su 80-ih godina gledali skoro svi u Temišvaru. Inače, prema psiholingvističkoj literaturi, smatra se da se jezik ne može naučiti samo gledanjem televizije, odnosno ako je jedini jezički uzorak kome smo izloženi – jezik sa TV-a. Jedino što se može usvojiti na takav način je rečnik, dok je za usvajanje morfologije i sintakse potrebno učenje u institucionalizovanom kontekstu (Koolstra and Beentjes 1999: 58, d’Ydewalle 2002: 64). Jovanović i Matić, u kontrastivnoj studiji na adolescentima, urađenoj u Srbiji, koja je ispitivala usvajanje španskog jezika od strane studenata španskog u poređenju sa gledaocima španskih serija, zaključile su da se kod druge grupe jezička kompetencija primećuje uglavnom na leksičkom nivou, ali i da su usvojene jednostavne gramatičke strukture. (Jovanović and Matić 2008: 333–335) Takođe, postoji nekoliko studija koje ispituju uticaj gledanja televizijskih programa (bez titlova) na jezičke sposobnosti imigranata (Buss 1995, Franceschini 2003). Imigranti, u novom jezičkom okruženju, mogu pasivno usvojiti novi jezik, kroz gledanje televizijskih programa tokom dužeg perioda. Međutim, ova vrsta istraživanja pokazuje da se proces usvajanja jezika zaustavlja nakon usvajanja nekih osnovnih elemenata, koji su dovoljni samo za jednostavnu, praktičnu komunikaciju. (Franceschini 2003: [50])[3]

4. Studija – polazna hipoteza

Za razliku od prethodnih eksperimentalnih studija, ova studija nije realizovana neposredno posle gledanja televizije, nego skoro dvadeset godina nakon što su sagovornici prestali da prate jugoslovensku televiziju (nakon 1990, posle pada komunizma u Rumuniji). Ne radi se ni o longitudinalnoj studiji, nego o pokušaju da se utvrdi trenutno stanje jezičke kompetencije sagovornika. Slučaj usvajanja jezika koji ćemo ovde diskutovati je poseban i do danas ne postoje solidna istraživanja o sličnim situacijama. Osamdesetih godina prošlog veka većina Rumuna u Temišvaru je intenzivno pratila programe jugoslovenske televizije, tako da je za mnoge srpski postao treći jezik. Gledali su, između ostalog, strane filmove (američke, francuske itd.) sa stranim titlovima (srpskim) – situaciju koju nismo do sada sreli u literaturi; razne emisije na stranom (srpskom) jeziku (dokumentarne, zabavne, muzičke, sportske), bez titlova; crtane filmove sinhronizovane na srpski itd. D’Ydewalle je zaključio, u jednoj studiji o učenju stranih jezika, da je „moguće da gledanjem niza filmova i titlovanih televizijskih emisija, tokom dužeg perioda, usvajanje rečnika bude dopunjeno usvajanjem gramatike“. (d’Ydewalle 2002: 74) Cilj naše studije bio je da istraži kako je ovo intenzivno i prolongirano izlaganje govornika rumunskog jezika srpskom jeziku kroz gledanje jugoslovenske televizije uticalo na njihovo usvajanje stranog jezika. Pokušali smo da procenimo razumevanje, produkciju na nivou rečnika i gramatike (morfologije i sintakse), kao i komunikativnu kompetenciju. S obzirom na to da između srpskog i rumunskog jezika ne postoji semikomunikacija[4], očekivali smo da duže gledanje televizijskih emisija predstavlja idealan kontekst za usvajanje rečnika, a da gramatička pravila ne mogu biti usvojena bez formalnog učenja. Takođe, očekivali smo da je stepen znanja danas mnogo niži nego pre dvadeset godina i bili smo svesni činjenice da vremenski jaz između perioda kada su ispitanici učili srpski i vremena kada smo obavili istraživanje može snažno uticati na očekivane rezultate.

5. Metod i rezultati

Istraživanje je realizovano 2010. u Temišvaru sa grupom od 10 sagovornika (osam muškaraca i dve žene), između 32 i 42 godine starosti, što znači da su na kraju perioda usvajanja (1989) imali između 11 i 21 godine. Svi osim jednog ispitanika rođeni su u Temišvaru, svi žive u ovom gradu i maternji jezik im je rumunski. Pritom, nikada nisu učili srpski u institucionalizovanom kontekstu. Za ocenjivanje jezičkih sposobnosti učesnika primenili smo sledeće metode: - poluotvoreni intervju na rumunskom o periodu kada su počeli da gledaju jugoslovensku televiziju, omiljenim kanalima, načinu na koji su pristupili stranom jeziku, drugim kontaktima sa srpskim jezikom, pre, u toku i posle perioda usvajanja jezika; - jezički test* koji se sastojao od testa sa više ponuđenih odgovora, prevoda reči, prevoda kratkog teksta sa srpskog na rumunski i obrnuto, i čitanja teksta napisanog ćirilicom;[5] - slobodan razgovor na srpskom.

5.1. Poluotvoreni intervju na rumunskom i jezičke biografije

Prema Evropskom jezičkom portfoliu (ELP), jezička biografija uključuje „podatke o jezičkim i kulturnim iskustvima dobijenim u okviru i van formalnih obrazovnih konteksta“. Jezička biografija predstavlja narativ fokusiran na lični jezički istorijat osobe, koji joj pomaže da postavi svoje ciljeve i razmisli o svom iskustvu tokom učenja jezika kao i o ostalim svojim iskustvima. Međutim, jezik nije samo lično pitanje: osoba uči jezike od nekoga, koristi ih da bi komunicirala sa nekim (u okviru ili van porodice), i to je razlog iz koga jezičke biografije uključuju i delove biografije drugih osoba, jezičke biografije porodice ili, do određene mere, aspekte jezičke situacije određene jezičke zajednice. (Nekvapil 2003: 64) Prema rečima sagovornika, srpski je bio treći jezik koji su učili, paralelno sa drugim, stranim jezikom, koji su učili u školi. Većina je počela učiti strani jezik (engleski, francuski ili ruski) u petom razredu osnovne škole, a samo jedan, najmlađi, je počeo da uči engleski u drugom razredu. Sagovornici su saopštili da im je znanje drugog jezika iz škole pomoglo da otkriju značenje srpskih reči (u slučaju gledanja stranih filmova, koji su bili titlovani), a jedan je dodao da je, zbog znanja ruskog jezika, sa lakoćom mogao da čita tekstove napisane srpskom ćirilicom. Najmlađi sagovornik je čak tvrdio da je srpski znao sa pet godina, a engleski je počeo da uči tek kad je napunio devet. Iako su na početku insistirali na pasivnom usvajanju srpskog jezika, kroz gledanje TV-a, sagovornici su pominjali, u toku razgovora, veliki broj drugih okolnosti za usvajanje jezika. Tu su navodili interakciju sa srpskim kolegama u školi, sa Srbima na buvljacima u Temišvaru, i kasnije, za vreme sankcija, na buvljacima širom Srbije. Što se gledanja televizije tiče, sagovornici su bili izloženi najrazličitijim nivoima govornog srpskog jezika: od standardnog jezika (vesti), preko filmova, crtanih filmova, dijaloga iz svakodnevnih situacija, kao i dijalektu ili pojednostavljenom jeziku sportskih prenosa do muzike čije su reči pesama često znali napamet.

5.2. Jezički test

a. Test sa više ponuđenih odgovora

Ovaj test se sastojao od 10 rečenica na srpskom (napisanih latinicom), gde su sagovornici morali da dopune rečenicu jednim od pet ponuđenih rešenja. Test je imao za cilj da oceni upotrebu instrumentala i lokativa (ovi padeži ne postoje na rumunskom), različitih oblika lične zamenice, gradaciju prideva, upotrebu pozdrava itd. Bez obzira na to što većina sagovornika nije mogla da izabere tačan odgovor u više od 50% slučajeva, važno je napomenuti da su razumeli kontekst i mogli da prevedu sve rečenice, što ukazuje na veliki stepen razumevanja stranog jezika. Nećemo ovde detaljno komentarisati rezultate, samo ćemo reći da je postojalo nekoliko tipičnih grešaka, kao što je upotreba instrumentala sa predlogom sa – sa vozom umesto vozom – i upotreba akuzativa umesto lokativa. Sagovornici su pokazali visoku kompetenciju u upotrebi ličnih zamenica i stepena poređenja prideva.

b. Prevod reči

b1. Sa srpskog na rumunski

Ovaj zadatak se sastojao od prevoda 17 reči (imenice, pridevi, glagoli, prilozi, zamenice i predlozi) sa srpskog na rumunski. Analiza pokazuje da su reči koje nisu ispravno prevedene uglavnom apstraktne imenice (na pr. olakšanje) i porodice reči sa istim korenom (večera, veče, večeras, uveče) – ovo je izgleda zbunilo sagovornike i većina njih je odustala od prevoda poslednje ili poslednje dve reči. Takođe, reči sa istim oblikom na srpskom i rumunskom, ali sa različitim značenjem (lažni prijatelji, npr. tavan, pod) bile su pogrešno prevedene, to jest sagovornici su im pripisivali značenje koje imaju na rumunskom.

b2. Sa rumunskog na srpski

Ovaj zadatak se sastojao od prevoda 35 reči sa rumunskog na srpski. Najvažnije zapažanje je da jezičko znanje sagovornika karakterišu oni oblici koji se najčešće sreću u neformalnim razgovorima. Takođe, nisu znali da prevedu infinitiv, niti futur. Što se infinitiva tiče, sagovornici su prevodili dva ponuđena infinitiva – a canta („pevati“) i a merge („ići“) – različitim glagolskim oblicima: prezent, prvo lice jednine (idemo), da + prezent, treće lice jednine (da hoda, da pjeva), imperativ drugo lice jednine (hodaj, pevaj), prezent treće lice množine (idu, pevaju). Većina sagovornika je bez problema prevodila imenice koje označavaju konkretne pojmove (carte „knjiga“, noapte „noć“, alune „kikiriki“, paine „hleb“, maine „sutra“). Moramo napomenuti da su kad nisu znali da prevedu neku reč, imali ingeniozna prevodilačka rešenja, kao što su, na primer, descult „bos“ – bez cipele ili bez čarapi. Jedan sagovornik je, uz prevod traženih reči, dodao u zagradi i „kontekst“ odakle ih je „izvadio“: desen je prevodio kao crtani (film), albastru: plavi (moj safiru), rosu: crvena (zvezda).

c. Prevod teksta

c1. Sa srpskog na rumunski

Ovaj zadatak su sagovornici rešili sa najvećim uspehom, što ide u prilog tezi o asimetriji između razumevanja i produkcije u usvajanju kako maternjeg, tako i stranog jezika (Clark 2003: 127–130, Hendriks and Koster 2010). Minorne greške su bile vezane za prevod vremena: pola sedam su prevodili, svi osim jednog, kao sapte jumate („pola osam“) umesto sase jumate, što ukazuje na interferenciju sa rumunskim jezikom, gde se vreme gradi drugačije.

c2. Sa rumunskog na srpski

Ovaj zadatak je, naprotiv, bio najproblematičniji – samo tri sagovornika su uspela da ga reše. Nećemo ovde ulaziti u detalje, pošto su priroda i tipovi grešaka različiti.[6] Samo ćemo napomenuti da su tri sagovornika koja su uspela da prevedu tekst, pre svega, kreativno koristila srpski jezik. Iako skoro nijedna rečenica nije bila pravilno prevedena, na kraju, tekst na srpskom je ipak razumljiv, a nivo znanja je dovoljan za osnovno sporazumevanje sa srpskim sagovornicima:

Yuce sam bio vrlo umoran, zato na vecerasu spavao sam brzo. Spavao sam vrlo dobro zato na sobu je bili vruce. Na yutros probudio sam na sedam i po, dusirao sam, pio sam jednu kafu i otislao sam na poslu. Danas je petak i mi idemu na pyvu svaka petaka. Hoceo bi da vikendu ostaju cela smena!

d. Čitanje ćiriličnog teksta

Poslednji zadatak jezičkog teksta bilo je čitanje kratkog teksta pisanog ćirilicom. Zanimljivo, većina ispitanika – čak i oni koji nisu učili ruski u školi – mogla je čitati, iako su naglasili da su samo vizuelno prepoznali reči. Oni su isto dodali da su na jugoslovenskoj televiziji samo neke reklame bile na ćirilici, a filmovi nisu bili titlovani na ćirilici. Kao što smo očekivali, bilo je mešanja slova ђ i ћ, a neki nisu mogli da čitaju slova љ i њ.

5.3. Slobodan razgovor na srpskom

Ovaj zadatak prvobitno nije bio uključen u plan istraživanja, pošto nismo pretpostavljali da sagovornici imaju tako visok stepen jezičke kompetencije. Međutim, poslednja dva sagovornika koji su najbolje znali srpski sugerisali su da razgovaramo na srpskom. Razgovori su trajali po oko 10 minuta, a učesnici su uglavnom govorili o prošlim i sadašnjim događajima, kao i o njihovoj interakciji sa govornicima srpskog jezika. Sagovornici su imali relativno redukovan rečnik, ali su mogli da koriste proste sintaksičke strukture da bi izrazili šta su hteli:

Ja sam isto radio tu. I kad sam bio tu uvek sam pričao srpski. I kad pričaš srpski si Srb. I u Rusiju isto je bilo. Kad oni su Dobro, na početku su mislili Oni nisu znali da smo Rumuni. I dobili smo pivo besplatno.

Kod jednog sagovornika smo primetili veliki broj sintaksičkih kalkova prema rumunskom: Moj brat ima pet godina starije nego meni (rom. Fratele meu este cu cinci ani mai mare decat mine).[7] Isti sagovornik je često umetao rumunske reči u srpske rečenice: Bags Bani ima ženski comportament („ponašanje“). Sa druge strane, gramatička tačnost drugog, naprednijeg učesnika je bila veoma visoka: on je čak koristio paralelno srpske i hrvatske leksičke varijante, kako bi dokazao da poznaje i ove fine leksičke razlike. Oba sagovornika su koristila različite strategije, kao što su ponavljanje pitanja kako bi dobili više vremena za razmišljanje, traženje potrebne reči korišćenjem izraza Kako se kaže? ili postavljanje dodatnih pitanja. Sagovornici nisu pokazali poteškoće u izgovoru srpskih fonema: jedan od njih je čak mogao da pravi razliku između č i ć.

6. Zaključak

Kao zaključak, možemo reći da je, uprkos velikom razmaku (20 godina) između usvajanja srpskog jezika i realizacije istraživanja, ova studija pokazala da je gledanje televizije imalo uticaja na usvajanje jezika. Iako je stepen znanja znatno varirao među učesnicima u istraživanju, u zavisnosti od njihovog aktivnog korišćenja srpskog jezika pre i posle 1989, a neki nisu imali dovoljno samopouzdanja u svoje znanje, pojedini sagovornici su pokazali veoma visoku komunikativnu kompetenciju.[8] Ova eksploratorna studija može da posluži kao poziv za dalje slično istraživanje. Bilo bi zanimljivo da se uporedi suština komunikativne kompetencije na srpskom jeziku studenata srpskog i osoba koje su usvajale srpski samo gledanjem jugoslovenske televizije. Takođe, slična istraživanja mogu da se vrše i na usvajanju bugarskog jezika u južnoj Rumuniji ili srpskog jezika u Albaniji, okvirno u istom periodu. Moramo napomenuti da istraživanje ima nekoliko nedostataka. Kao prvo, grupa ispitanika nije bila ujednačena, iako eksperimentalne studije o usvajanju jezika uglavnom obuhvataju ujednačenije grupe (po polu, broju ispitanika u svakoj ispitivanoj grupi, kognitivnim sposobnostima ispitanika, dužini učenja jezika, socio-ekonomskom statusu, itd.). Takođe, broj ispitanika je previše mali da bismo mogli da generalizujemo rezultate. Pritom, sagovornici su, osim uz televiziju, srpski slušali i od izvornih govornika, tako da ne možemo tvrditi da je samo gledanje televizije imalo kao rezultat usvajanje srpskog jezika. Ni metodologija koju smo koristili nije proveravala sve segmente gramatike srpskog jezika, produktivnost na istom i sl. Međutim, uprskos ovim nedostacima, smatrali smo da je ov ispitivanje veoma važno i da svako zakašnjenje nosi sa sobom rizik da ispitanici, koji nisu dugo bili izloženi srpskom jeziku, zaborave jezik. Iz tih razloga ovo istraživanje treba posmatrati kao preliminarnu studiju čiji je cilj da osvetli jedan važan fenomen i ukaže na potrebu ispitivanja učenja stranog jezika u specifičnim okolnostima.

* JEZIČKI TEST

I. Incercuiti varianta corecta:

1. Letos sam išao na more. Putovao sam

a) sa voz

b) vozom

c) sa vozom

d) voz

e) na vozu

2. Danas je sunčano i deca se igraju

a) napolju

b) napolje

c) u napolju

d) u napolje

e) napolji

3. sam, ne mogu sad da pričam!

a) Na posao

b) U posao

c) U poslu

d) U posli

e) Na poslu

4. Darko je u kolima. Kaži .. da dođe da priča sa nama.

a) ga

b) joj

c) mu

d) mi

e) vam

5. Ja sam doktorka. A ti, se ti baviš?

a) kome

b) čime

c) sa kim

d) čemu

e) na čemu

6. Moja drugarica želi da idemo zajedno u grad, ali ja nemam ..

a) vreme

b) vremena

c) vremenom

d) vremenu

e) na vreme

7. Kad smo bili mladi izlazili smo često, a sada izlazimo

a) veliko

b) dugo

c) retko

d) malo

e) brzo

8. Austrija je mala zemlja, a Malta je još

a) manja

b) veća

c) mala

d) malka

e) male

9. Studenti imaju dva raspusta tokom godine: zimski raspust u januaru, a

u julu i avgustu.

a) prolećni

b) letnji

c) leto

d) u leto

e) na leti

10. – Danas mi je rođendan.

– . ti rođendan!

a) Zdravi

b) Veliki

c) Srećno

d) Nazdravi

e) Srećan

II. Traduceti din limba romana in sarba:

desen ________; carte _________; noapte ________; alune ___________; paine ______; maine ________; deseara _________; a merge ___________; a canta ________; gol ________; descult _________; frumos ___________; pe ___________; in ___________; lui ___________; rosu ___________; albastru ________; galben _________; verde _________; negru ________; maro ________; portocaliu _________; luni _________; marti _________; miercuri _________; joi _________; vineri ________; sambata _________; duminica ___________; mananc ___________; mananci ___________; (el) mananca ___________; mancam ___________; mancati ___________; (ei) mananca ___________; copil ___________; copii ___________; copiii ___________; acesti copii ___________.

III. Traduceti din limba sarba in romana:

odlično _________; zdravo ________; trčim ________; gurati _________; sutradan ___________; neodoljivo ___________; zajedno ___________; svi _________; nama _________; lako ________; olakšanje ___________; tavan _________; pod _________; večera _________; veče ___________; večeras ___________; uveče ___________.

IV. Traduceti din limba sarba in romana:

Nada je kod kuće, čeka Nikolu. Trebalo je da dođe oko pola sedam iz grada. Sada je već osam sati.

Nikola: Stigao sam.

Nada: Gde si bio tako dugo, brinula sam se.

Nikola: Znaš kakav je saobraćaj u Beogradu. Pre bih došao peške nego autom. Rado bih otišao na neko pusto ostrvo. Potrebni su mi mir i tišina, čist vazduh.

V. Traduceti din limba romana in sarba:

Ieri am fost foarte obosit, asa ca aseara m-am culcat devreme. Am dormit foarte bine, pentru ca a fost cald in camera. De dimineata m-am trezit la sapte si jumatate, am facut un dus, mi-am baut cafeaua si am plecat la serviciu. Azi e vineri si noi in fiecare vineri mergem la bere. As vrea ca weekendul sa tina toata saptamana!

VI. Cititi urmatorul text:

Lista referenci

Bošnjaković, Ž. and Varenika, S. (2008). Prozodijske osobine govora sela Rudne (Rumunija). Zbornik Matice srpske za slavistiku 74: 219–230.

Budeanca, C. and Olteanu, F. (2010), eds. Stat si viata privata in regimurile comuniste. Bucuresti: Polirom.

Buss, S. (1995). Zweitspracherwerb und soziale Integration als biographische Erfahrung. Eine Analyse narrativer Interviews mit

türkischen Arbeitsmigranten. Deutsch Lernen 3: 248–275.

Canale, M. & Swain, M. (1980). Theoretical Bases of Communicative Approaches to Second Language Teaching and Testing. Applied Linguistics 1: 1–47.

Cioroianu, A. (2005). Pe umerii lui Marx. O introducere in istoria comunismului romanesc. Bucuresti: Curtea Veche Publishing.

Clark, E. (2003). First Language Acquisition. Cambridge University Press. Deletant, D. (1997). Romania sub regimul communist. Bucuresti: Fundatia Academia Civica.

Dragomir, C. (2008). Viata cotidiana in comunism: biografii sociale. Studiu de caz: Drobeta-Turnu Severin. Sociologie romaneasca 1: 90–104. d’Ydewalle, G. (2002). Foreign-Language Acquisition by Watching Subtitled Television Programs. Journal of Foreign Language Education and Research 12: 59–77.

Franceschini, R. (2003). Unfocused Language Acquisition? The Presentation of Linguistic Situations in Biographical Narration.

Forum: Qualitative Social Research 4, No.13, Art.19. Preuzeto sa: https://www.qualitative-research.net/index.php/fqs/article/ view/667/1443.

Hendriks, P. & Koster, C. (2010). Production/comprehension asymmetries in language acquisition. Lingua (Asymmetries in Language Acquisition) 120/8: 1887–1897.

Hitchins, K. (1992). Historiography of the Countries of Central Europe: Romania. The American Historical Review 97/4: 1064–1083.

Ivić, P. (1990). Balkanizmi u nastajanju u srpskim govorima Banata. U: O jeziku nekadašnjem i sadašnjem, Bigz–Jedinstvo: Beograd–Priština, 189–198.

Jovanović, A. & Matić, M. (2008). Language Acquisition through Exposure to Hispanic Telenovelas: An Excuse?. In: The Romance Balkans (Biljana Sikimić, Tijana Ašić, eds.), Institute for Balkan Studies: Belgrade, 319–337.

Koolstra, C. & Beentjes, J. (1999). Children’s Vocabulary Acquisition in a Foreign Language through Watching Subtitled Television Programs at Home. Educational Technology Research and Development 47/1: 51–60.

Neculau, A. (2004), ed. Viata cotidiana in communism. Iasi: Polirom.

Neumann, V. (2000). Between Words and Reality: Studies on the Politics of Recognition and Regime Changes in Contemporary Romania.

Washington D.C.: The Council for Research in Values and Philosophy.

Nekvapil, J. (2003). Language biographies and the analysis of language situations: on the life of the German community in the Czech Republic. International Journal of the Sociology of Language162: 63–83.

Simić, Z. & Caran, M. (2006). O rumunskom uticaju u govoru Banatske Crne Gore. Problemi slovenske filologije XIV: 151–163.

Sorescu-Marinković, A. (2011). Serbian language acquisition in communist Romania. Balcanica (u štampi).

Tismaneanu, V. (2005). Stalinism pentru eternitate. O istorie politica a comunismului romanesc. Iasi: Editura Polirom.

Verdery, K. (1991). National Ideology Under Socialism: Identity and Cultural Politics in Ceausescu’s Romania. Berkeley: University of California Press.

Summary

The study analyses the unique linguistic phenomenon which characterized the western border of Romania in the 80’s - the acquisition of the Serbian language by the Romanians in Timisoara during the communist regime, primarily through exposure to the Yugoslav television programmes. In order to assess the participants’ language skills, we have employed three techniques:

1) a language test (which comprised multiple choice, translation and reading tasks);

2) a semi-structured interview in Romanian;

3) a free discussion in Serbian.

The degree of proficiency among the respondents varied to a great extent, depending on their active use of Serbian before and after 1989. Some of them showed a relatively high communicative competence, which contradicted our hypothesis. This study has proved that watching foreign tv programmes for a longer period of time might result in the acquisition of some grammar of the foreign language, in addition to the vocabulary.

Key words: foreign language acquisition, Serbian language, Romania, Temisoara,