ALTE DOCUMENTE |
VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495
Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo, Bramante, Mikelan elo, Rafaelo, Giorgione, Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. Njihova imena su postala sinonim za savrsenstvo. Oni predstavljaju vrhunac, klasi nu fazu renesansne umetnosti. Platonovo shvatanje genija, duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Bozanskom zanosu» , su prosirili neoplatonisti, pa se shvatanje duha genija prosirio i na likovne umetnosti (arhitekturu, vajarstvo i slikarstrvo).
Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Vera u bozansko poreklo genija, navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote. Dok su umetnici rane ren 515b18f esanse bili sputani pravilima univerzalno vaze im, umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red, a vise za vizuelni efekat.oni uti u na ose anja posmatra a. Teze idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna, stati na i simetri na.
LEONARDO DA VINCI 1519 g.)
Bio je Verrocchijev u enik.
Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Bio je genije u pravom smislu re i (slikar,matemati ar, fizi ar, arhitekta, prou avao je mehaniku, botaniku, anatomiju i dr.). sa 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku skolu. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihva ena filozofija neoplatonista. Napusta je, jer je bio aristotelovac.
U slikarstvu polazi od prirode koju prou ava. Kompozicioni postupak dovodi do savrsenstva. Kod njega postoji na elo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena paznja posmatra a). Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom, precizno izgra enim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Bio je sjajan crta . Bio je oprezan kao slikar, radio je dugo i isporo.
Njegova svetlost uobli uje formu i daje joj prelaze. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce za e difuznu. Oblici su nedovrseni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Figure su obavijene senkama i polusenkama, koje ih utapaju uprostor. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica), koji u prvi plan isti e na in modelovanja (svetlo-tamno) chiaroscuro, te likovi vise nisu ostro dovojeni jedni od drugih. Zbog ovakvog na ina prikazivanja, slika vise li i na poetsku viziju, nego na obi nu sliku stvarnosti.
Slikao je verske teme, a nije bio vernik. U njegovom delu nema traga hrisćanskoj potistenosti, asketizmu, mistici. Antiku je voleo, aki je nije podrazavao. Stvorio je sopstveni tip lepote. Rekao je: « Najvisi i najtezi cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru ove ije duse»». Dela:
Monaliza 1505 g., slika na drvetu, Louvre, Paris, usavrseni sfumato
Tajna ve era 1498 g., freska, Sta Maria delle Grazie, Milano
Poklonjenje Mudraca 1482 g., slika na drvetu, Firenza
Bogorodica u Pe ini, 1465 g., slika na drvetu
Prvi greh i Izgnjanje iz Raja 1512 g., freska, Sikstinska kapela, Vatikan
Za etak u materici, 1510 g., crtez perom, Dvorac u Windsoru
MICHELANGELO BUONAROTTI 1564 g.)
Toskanski vajar klesar mermernih statua, slikar, arhitekta, pesnik. Tako e je bio genije. Izrazita stvarala ka snaga, nazalost bio je cini an i nesre an, izolovan od sveta. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. Nijedno njegovo velliko delo nije zavrseno. Stalno se vra ao svojim delima. Jos kao mlad opredelio se za skulpturu. Stvarala ki rad je usmerio ka oveku. Tezi da iskaze ovekove strasti, fizi ku snagu, mudrost i bol. Vezao se za klasi nu antiku V veka. Da bi postigao dinamiku uvla i dijagonale. Ose a se psiholoska akcija, a forma joj je podre ena. Zamisljao je da su njegove statue tela oslobo ena iz mermernih tamnica, a telo je bilo zemaljska tamnica duse. Dvojstvo izme u duse i tela daje njegovim statuama patos. Njegove skulpture odisu napetosću. Za njega su govorili da je kao slikar los kolorista, mozda nepravi no, njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima, a ne iluzionistiske predstave. Dela:
David 1504 g., skulptura, mermer, Firenca, najranija monumentalna statua visoke renesanse, sabijena energija, radnja u mirovanju
Rob na umoru 1516 g., mermerna statua
Freske u Sikstinskoj kapeli, Vatikan, Rim:
o Stvaranje Adama 1512 g.
o Strasni Sud 1541 g.
o Delfska Sibila (proro ica) 1510 g.
Grobnica Giuliana Medicija, mermer, S. Lorenzo, Firenza
Campidoglio, 1545 g., najlepsi trg na svetu
Kupola crkve Sv. Petra 1564 g., Rim
Mojsije 1515 g., mermerna statua, «terribilita» - strahovita duhovna snaga
RAFFAELLO SANZIO RAFAEL 1520 g.)
Bio je u enik Pietra Peruginoa.
Bio je tip svetskog oveka. On je glavni slikar visoke renesanse. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska, slikarski bogata, a vajarski solidna. Portretista i slikar Bogorodice, Rafaelo je u Vatikanskim lo ama i stancama stvorio monumentalne fresko-kompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura, tako da ni jedna ne smeta drugoj.
Mikelan elu duguje za izrazajnost, fizi ku snagu i dramati no grupisanje likova. Tako e koristi i Leonardovski sfumato, ali sve ovo on utapa u svoj li ni stil i daje mu drugo zna enje. Intenzivna svetlost i faktura.
Da bi stvorio slikarski prostor on se vise oslanjao na pokrete figura, nego na perspektivne vidike.
Od po etka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje, kombinuju i realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. Dela:
Madona del Granduca, 1505 g., slika na drvetu, Firenca
Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama
o «Atinska skola» 1511 g., freska, remek-delo, oli enje klasi nog duha visoke renesanse, harmoni no uravnotezeno telo i duh, akcija i emocija, sjajno postavljena arhitektonska pozornica, Stanca della Segnatura (papina biblioteka)
Galatea, 1513 g., freska, Villa Farensina, Rim, spiralni i dinami ni pokreti figura
VENECIJA
U Veneciji je manje uo ljiva razlika izme u rane i visoke renesanse, nego u Firenci i Rimu. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. Izlozeni uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek, u gradu u kom su sun eva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave, a poznavaju i i usavrsavaju i tehniku uljanih boja, venecijanski slikari posebno isti u intenzitet boja i atmosferu pejsaza i prirode
GIORGIONE 1510 g.)
Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je esto slikao bez prethodne skice, sluze i se samo bojom i svetlosću.
Ose ajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom skolom.
«Tajanstveni» Giorgione - nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. Razlozi su brojni: prerana smrt, ziva rasprava o atribuciji njegovih dela i sad, unistenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi, suparnistvo sa Tizianom, pretpostavlja se da je bio Jevrej. Dva najpoznatija dela:
Oluja 1506 g., platno, Galerija Akademije Venecija, erotska alegorija
Tri filozofa 1510 g., slika na platnu, Be , aluzija na tri ovekova doba
TIZIANO VECELLI TIZIAN 1576 g.)
Najve i venecijanski slikar XVI veka. Bio je pod presudnim Giorgionea, a i zavrsio je i mnoga njegova nedovrsena dela. On prikazuje svet klasi nih motiva kao deo prirodnog sveta, koji nije nastanjen zivim statuama, ve bi ima od krvi i mesa.
Svojstvo vedre zivahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjuju i uobi ajen pogled en face pogledom pod kosim uglom.
Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtrazenji portetista. Imao je strasnu mo zapazanja ljudskog karaktera. Portreti su blagih kontura i ostrih senki.
U snaznom i izrazajnom baratanju boja nije mu bilo premca. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene povrsine, duboki tamni tonovi, koji su ipak prozra ni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. Pojedina ni potezi etkice, do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji. Dela:
ovek sa rukavicom, 1520. g., Louvre, Paris
Madona sa lanovima porodice Pesaro, 1526. g., freska, crkva Frari, Venecija
Pavle III sa unucima, 1546. g., Narodni muzej u Napulju
Hristos sa trnovim vencem, 1570. g., Pinakoteka Minhen
|
